Skloni smo misliti da je humanizam – pomoć drugoj osobi. Mi joj velikodušno pomažemo novcem, savetima i drugim vrednostima, uvereni da postupamo humano. Ali, mi pomažemo telu, blagostanju, a pri tome dušu možemo oštetiti! Evo kako…
Ako dajete čoveku više novca nego što on može zaraditi, on neće nikada poželeti raditi. A potom će vas mrzeti ako mu prestanete davati novac!
Imao sam pacijentkinju koja je došala u Moskvu iz srednje Azije. Počele su joj se događati loše stvari, slala je svojoj braći i sestrama prilične sume novca. A onda su počeli problemi i ona je bila prinuđena smanjiti finansijsku pomoć. Sestre su je počele zvati i pretiti: “Ubićemo majku, ako nam prestaneš pomagati!”
Postoji aforizam: “Put u pakao popločan je dobrim namerama.”
Kada pomažemo čoveku materijalno, zaboravljajući na dušu i ljubav, možemo mu naneti veliku štetu.
Često mi na seminarima postavljaju jedno te isto pitanje ovog sadržaja: “Kod poznanika je loše išao posao, pomogao sam mu novčano. Dao dobre savete, izvukao iz provalije njegov biznis. Kao rezultat toga, on me je obmanuo, prisvojio moj novac, lagao i izdao. Zašto su ljudi takvi nitkovi?”
A ja odgovaram – treba poznavati ljudski um i dušu. Bilo kakva pomoć i podrška je jačanje najvažnije “crte” kojom ide taj čovek.
Ako pomažete pohlepnom, on će biti još zavidniji i pohlepniji.
Ako pomažete gordom, on će biti još arogantniji i agresivniji.
Ako pomažete onom ko voli i ko je velikodušan, on će biti još bolji.
Nameće se jednostavan zaključak: ljudima pohlepnim, zavidnim, agresivnim, surovim ne sme se previše pomagati. Za spasenje njegove duše, minimalna pomoć u kritičnoj situaciji može se pružiti. Ali stalna pomoć kod takvih ljudi će izazvati eksploziju nezahvalnosti. Oni će vam se svetiti i to s pravom, jer ste jačajući njihovo fizičko blagostanje, ubijali njihovu dušu. Nemoralan čovek ne treba imati novac i znanje.
Dakle, značajna pomoć može se dati samo čoveku vernom, dobrobrodušnom i zahvalnom. Tada vas Bog neće kazniti, a taj kome ste pružili pomoć, neće se iskvariti i neće vam se svetiti.
Naša pomoć bližnjem treba inspirisati čoveka da otkriva Božansko u sebi. Nakon naše pomoći, on treba biti velikodušniji, bolji, njegova vera u Boga treba se povećati.
(Odlomak iz knjige S.N. Lazareva “Vaspitanje roditelja” / Prevod i izvor: bebamur.com)
