Jedan parohijan prestao je da ide u crkvu.
Ranije je svakog vikenda odlazio. Vreme je prolazilo i sveštenik odluči da ga poseti. Došao je u njegov dom; vrata su bila otvorena i sveštenik je ušao.
Bivši parohijan sedeo je sam pored kamina. Ugledavši sveštenika, klimnu glavom u znak pozdrava i rukom mu pokaza mesto da sedne.
Smestivši se udobno, sveštenik poče da posmatra divnu igru plamenova u kaminu. Ćutali su obojica.
Nakon nekoliko minuta sveštenik iznenada ustade, uze klešta i sa njima dohvati jedan plameni ugarak, te ga stavi u stranu, daleko od jedinstvene vatre. Zatim ponovo sede.
Ćutanje potraja.
U međuvremenu, izdvojeni ugarak prestao je da plamti, snaga mu je jenjavala i uskoro postade hladan i crn. Sveštenik ustade ponovo i kleštima vrati ugašeni ugarak u vatru. Trenutak kasnije, on je ponovo počeo da gori zajedno sa drugima.
Ostavljajući klješta, sveštenik, u tišini, krenu ka vratima kad na pragu ču reči:
– Hvala za posetu i propoved u kaminu. U nedelju ću sigurno doći.
