Odgovor predesdnika Aleksandra Vučića Zapadu u Rusiji posmatra se veoma pozitivno. Ruski mediji i zvaničnici navode da u današnjem svetu skoro pa sve rešava veličina zemlje i njena politička i vojna "težina" i da se time rukovode i postupaju mnoge evropske prestonice, ali ne i Beograd. Naročito kada su u pitanju SAD.
Viši naučni saradnik u Institutu za slavistiku Ruske akademije nauka Irina Rudneva ističe da su SAD jasno i glasno povećale pritisak na Srbiju.
- Pritisak na Srbiju je povećan zbog činjenice da zemlja pokušava da ostane neutralna u odnosu na SAD i istovremeno sarađuje sa Rusijom. Time Sjedinjene Države, naravno, nisu zadovoljne. Oni žele da u potpunosti imaju uticaj u regionu. Pored Srbije, možda samo još Makedonija, za razliku od ostalih zemalja u regionu, ne sledi jasno politiku EU i stav SAD - navodi ona.
Rudneva poručuje da Srbija pokušava da i dalje zadrži jasnu nezavisnost, te da je oblikuje u svoju spoljnu politiku.
- To ne odgovara američkoj strani. U tom smislu, može se videti jasan pritisak na Srbiju da prekine saradnju sa Ruskom Federacijom i da poštuje volju i odluke SAD. Vrlo je važno za Amerikance da Srbija konačno "pusti" Kosovo, te da ova teritorija konačno bude pod kontrolom američke administracije, a što Srbija i dalje ne čini. Veoma je važna i činjenica što Srbija stoji sama uz podršku Rusije u toj odbrani - kaže Rudneva.
Ruski mediji navode da Vašington dosledno "stišće" Srbiju, iskorištavajući trgovinsku i ekonomsku zavisnost od SAD, kao i vojnu moć, vukući niz nekorektnih političkih poteza prema Beogradu. Srbija se suočava sa teškim izborom, jer su joj SAD praktično postavile ultimatum.
To je javno saopštio i predsednik Srbije rekavši da mu je predstavnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji saopštio: "Imaš to da poštuješ - ako ne poštuješ ti sam razmisli o posledicama , te da Srbija "ne dira u teritorijalni integritet Kosova".
Svojim izjavama, ultimatum, mada u javnosti u nešto blažoj formi, Srbiji je saopšten i od ambasadora SAD Kajla Skota.
Ranije je pritisak SAD bio ograničen samo na komentare kongresmena, a sada Stejt Department aktivno radi u tom pravcu, direktno postavljajući ultimatume, i to u samom Beogradu.
PROČITAJTE: Surinam povukao priznanje nezavisnosti Kosova
Slične ultimatume SAD su postavljale i pred agresiju 1999. godine. Međunarodna situacija verovatno nikada neće postati stabilna, sve dok Vašington prati kurs spoljne politike izgrađen na sukobu sa Rusijom i nametanjem svoje volje drugim zemljama..
Profesor na Odeljenju za teoriju i istoriju međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Sankt-Peterburgu Evgenij Koloskov, komentarisao je moguće posledice oštre reakcije Srbije na zahteve Zapada, odnosno da se odluči između saradnje (dve stolice) sa Rusijom ili Zapadom.
*Foto: Tanjug
- Za Sjedinjene Države, ova situacija nije nikako sređena. Za Srbiju, to je prilika da još više poboljša odnose sa Rusijom - rekao je ekspert.
Prema Koloskovu, u Rusiji će se takva saopštenja Srbije posmatrati veoma pozitivno.
S druge strane, napominje profesor, za Srbiju su moguće komplikacije u odnosima sa SAD, a mogući su i određeni pritisci na vlast u Srbiji.
(BalkansPress / Kurir.rs)
