Trajaće sve do Blagovesti, 7. aprila.
Pojam "vrbopuc" vezan je za drvo, vrbu, za trenutak kada ona ozeleni. Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se "udaraju", "šibaju", deca i odrasli, na Mladence, ali i na Lazarevu subotu (23. april) i Cveti (24. april) i pri tom govore uz smeh "Rasti kao vrba".
Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature. Vrba Iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća.
Tokom niza ovih svetkovina u trećoj nedelji marta, u takozvanim "pozajmljenim" danima, po vekovnoj tradiciji ljudi dobijaju šansu da isprave grešku Adamovu, da umnože novac, završe davno započete poslove i podstaknu plodnost.
Potrebno je samo da uberete grančicu vrbe i čuvate je u svom domu.
*Foto: Pixabay
Prema verovanju mnogih naroda, određeni dani u trećoj nedelji marta šansa su da se promeni život i stekne blagostanje, radost i ljubav. Nakon što se uberu grančice vrbe, malo se zaseče njena kora i lanenom krpicom pokupi se "sok života" koji iz nje curi.
Ova krpica se čuva i nosi kao amajlija za sreću cele godine, a kažu i da otvara duhovne oči i budi intuiciju. Veruje se da su žene u ovom periodu veoma plodne, pa sve koje žele da postanu majke ne treba da propuste ovaj idealan momenat za začeće.
(BalkansPress / Kurir.rs)
