Podaci istraživanja iz 2015. godine, koje je sprovelo Udruženje za podršku ljudima sa neurozom "Herc'' govore: Da oko 450 miliona ljudi u svetu, odnosno oko 83 miliona ljudi u EU, ima neku od psihijatrijskih bolesti ili stanja.
Statistički podaci Svetske zdravstvene organizacije, (istraživanje 2004/2008.) na uzorku od pet hiljada ljudi iz Evrope (640 iz Srbije) pokazuju da 24 odsto populacije pati od anksioznih poremećaja.
Dakle, globalni svet je u kolektivnoj depresiji. Težina lanaca psihičkog i duševnog zdravlja u mnogo čemu zavisi od ukupnog socijalnog, političkog i ekonomskog stanja u državama. Ako bismo građane Srbije tretirali kao da je u pitanju jedno biće, videli bismo da uglavnom prevladavaju dva osećanja - ravnodušnost ili apatija.
Psihoterapeut i predsednik Saveza društava psihoterapeuta Srbije dr Zoran Milivojević dopunjuje ovu konstatsciju: ''Kada bismo ceo narod gledali kao jednu ličnost, videli bismo da smo se vratili nekoliko faza razvoja unazad. Ličimo na adolescenta, bahatog i agresivnog, koji pije, psuje, sebičan je i ne brine za druge''.
Pre 15 godina u Srbiji se konzumiralo sedam tableta za smirenje po stanovniku, da bi pre pet godina taj broj skočio na 20 do 30 tableta. Danas je taj broj još veći, a osnovni faktor rizika su loši životni uslovi. A kada se loše živi, onda zavlada strepnja, apatija i depresivnost. Po dr Milivojeviću, građani Srbije su u značajnom broju u kolektivnom stanju apatije i depresije.
Opšta ocena bi mogla da bude pesimistična. Mlada generacija je frustrirana sopstvenom društvenom nemoći i pasivnošću. Srednja generacija je razočarana, i uz to pod pritiskom mlade i starije generacije, dok su najstariji sugrađani uplašeni i pod pritiskom socijalnih teškoća da će biti izdražavani ili zato što već izdržavaju svoju decu i unuke.
Na svu sreću, porodica je bila i ostala osnovna ćelija društva, glavni amortizer negarivnih uticaja i izvor svake dobrobiti u borbi za opstanak.
(BalkansPress / Bktvnevs.com)
