NATO avioni tokom 78 dana bombardovanja uranijumskom municijom zatrovali su veliki deo teritorije Kosova i Metohije, pa je i danas, najsavremenijom opremom, gotovo nemoguće locirati sva kontaminirana mesta. Svaki NATO metak od osiromašenog uranijuma, ako nije detektovan i izvađen, ubijaće praktično večno, milijardama godina!
Ovako, za "Novosti", u potresnoj ispovesti govori potpukovnik Radomir Aleksandrić, koji je na Božić 1999, sa samo 29 godina, primio dužnost komandanta 52. ABHO (Atomsko-biološko-hemijska odbrana) bataljona na Kosmetu. Objašnjava da tek kada se uranijumsko zrno otkopa - ABHO uređaj "poludi", a dok je u zemlji, jedva se detektuje aparatima. U međuvremenu, uranijum oksidira, kiša nosi genotoksične otrove dublje u zemlju i vodom dalje u lanac ishrane.
Kako svedoči potpukovnik, svi naši oficiri na KiM 1999. su znali za opasnost od ove municije. Dodaje da je ABHO oprema bila neadekvatna tj. koncipirana za masovni atomsko-hemijski rat, a da smo bili suočeni sa podmuklim nuklearnim mini-udarima.
U aprilu i maju 1999. ABHO jedinice Prištinskog korpusa su na 360 mesta merile posledice NATO udara na KiM neposredno po dejstvu neprijatelja. Rezultati ispitivanja su bili zbunjujući: "nešto povišena" radioaktivnost zabeležena je u okolini Prištine, aerodroma Slatina, zatim u Belaćevcu, Gračanici, Podujevu, Uroševcu, Prizrenu, Đakovici, okolini Dečana...
- To su bila minimalna odstupanja od prirodnog fona zračenja, odnosno, kako smo zaključili kasnije, mi smo imali instrumente za merenje "tona", a trebalo je da merimo miligrame. Naime, na većini pregledanih lokacija meci od osiromašenog uranijuma su se duboko zarili u zemlju i nisu na prvi pogled delovali kao prevelika opasnost. Tek posle agresije shvatili smo šta nas je snašlo - govori Aleksandrić.
*Foto Z. Jovanović
Takođe, stigli su i bolji instrumenti. Naš najsavremeniji aparat KOMOTM poboljšan je u Vinči i prilagođen radu na terenu. Iz ABHO bataljona je formiran tim izviđača u sastavu Dušan Vučinić, Predrag Atanasijević, Marko Mitić, Ivan Stojković, pod vođstvom pukovnika Ivana Stojanovića i šefa katedre za detekciju i merenje u ABHO centru u Kruševcu pukovnika Dragutina Fortune. Kako nam priča Aleksandrić, ovi ljudi su stekli pionirska znanja iz dekontaminacije terena zatrovanih atomskim mini-udarima.
- Kada je buknula pobuna na jugu centralne Srbije 2000, bataljon je ponovo angažovan i sedam meseci smo bili na terenu, na potezu od makedonske granice do Vranja. Svaku stopu smo prošli i ostali smo zatečeni. Nailazili smo na uranijumsku municiju i na mestima gde NATO nije prijavio njenu upotrebu - seća se potpukovnik. - Takođe se ispostavilo da su mnogi naši građani uzimali "blistavu" NATO municiju od osiromašenog uranijuma i nosili je kući... Oni su odmah slati na bolničke preglede u Vranje.
Potpukovnik, inače rođeni Prištevac, tvrdi da bi se prave razmere epidemije kancera posle "Milosrdnog anđela" na Balkanu mogle naslutiti tek ukoliko bi Albanci progovorili.
- U Lenjinovoj ulici u Prištini, gde sam rođen i odrastao, a potom i živeo kao oficir, gotovo da nema čoveka od 45 do 55 godina koji nije oboleo ili umro od raka - nastavlja Aleksandrić. - Albanci s kojima sam odrastao pričaju mi da oni koji imaju novca idu u Tursku na onkološke klinike, a sirotinja, kao i svugde...
*Komandanti ABHO jedinica VJ koji su bili na Kosmetu 1999. godine Foto Privatna arahiva
Od pripadnika ABHO sa KiM, od leukemije je među prvima oboleo načelnik ovog roda u Trećoj armiji, pukovnik Ivan Stojanović. Lečio se do 2011. da bi preminuo. Dva načelnika ABHO iz brigada Prištinskog korpusa trenutno se leče od najteže bolesti kao i naš major Zoran Pantić iz bataljona ABHO. Sanitetlija Živojin Pavlović je umro... Naš sagovornik Radomir Aleksandrić zaradio je teško autoimuno oboljenje. Na VMA su mu 2012. konstatovane lezije na kičmi...
*Potpukovnik Radomir Aleksandrić Foto P. Mitić
NI LjUDSKI, NI VOJNIČKI
- Nije na meni da govorim ko je zašto oboleo, to je posao naših medicinskih stručnjaka. Mogu samo da iz sveg srca podržim ideju o formiranju nacionalnog centra i laboratorije za ispitivanje posledica NATO udara - govori Aleksandrić. - Kao vojnik sam učen da oružje treba da ubija samo u ratu, a u miru mora da ćuti. Oružje korišćeno protiv nas 1999. namenjeno je da ubija dugo posle rata. Niti je to ljudski, niti je vojnički.
(BalkansPress / Novosti.rs)
