Od kada se upokojio starac Tadej Vitovnički ne prestaju mistifikacije vezane za njegov duhovni (kako bi se to „popularno“ reklo, „mistički“) život i podvižništvo.
Uglavnom se priča o njegovim proročanstvima, o nekakvoj guruističkoj „vidovitosti“ a, kako vreme prolazi, takve priče se množe. O starcu postoje dve knjige, u izdanju „Obraza svetačkog“, i one su, naročito „Mir i radost u Duhu Svetome“, zaista uputne kad je u pitanju ovaj nesvakidašnji svedok Hrista u naše, potonje dane. Zato ovaj članak ima za cilj da čitaoce podseti na njegov autentični lik, oblikovan u skladu s predanjem Crkve od Istoka. Jer, starac Tadej je bio duhovnik koji je živeo u skladu sa svetootačkim učenjem o čuvanju srca i pomisli, pre svega neprestanom Isusovom molitvom. Tu treba tražiti tajnu njegove blagodatnosti. On je bio učenik starca Amvrosija (Kurganova), učenika optinskih svetih, koji je živeo i poučavao u manastiru Miljkovo kod Svilajnca, dobegavši u Srbiju posle boljševičkog prevrata. Upravo je kod njega otac Tadej (Štrbulović) primo sveototačko učenje o molitvi i trezvenosti. Nije tu bilo ničeg od vrača pogađača.
OTAC TADEJ O BOGU I NEOPHODNOSTI MOLITVE
Osnovno učenje starca Tadeja jeste da je Bog svuda, i da pomaže svakome: „I slabima i jakima, svakome kome je pomoć potrebna. Zato neprestano treba vežbati sebe da srce otvorimo Bogu“.
Otac Tadej kaže:
– I molitva je vežba. Ako stalno ponavljamo molitvu, ona prelazi u osećanje. O tome su govorili Sveti oci. Mnogi ljudi na početku duhovnog života dobijaju blagodat, ali ona se, zbog naših grehova, kasnije povlači, pa se opet javlja. Kad se neko od srca obrati Bogu umnom molitvom, postepeno se na nju navikne i stekne radost i mir, koji nisu od ovoga sveta. I ta radost se stekne, pa se povremeno izgubi. Ali, blagodatna molitva je neiskazana radost, koja se ne može uporediti ni sa čim od ovog sveta.
O dejstvu umno-srdačne molitve na čoveka starac je govorio i sledeće:
– Sveti oci kažu da svako treba da upražnjava Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me“. Kad ona počne sama da se tvori, bez tvoje volje, to je neverovatna, božanska snaga. Osećaš neiskazanu radost. Sve ti je omiljeno, sve ti je dobro, sve ti je sveto. To je Božanska blagodat koja se daje, ne zavisi od naše volje, želje; sama se kreće, kao neki motor. Čovek koji ima tu molitvu, šta god vidi, koga god vidi – raduje se. Zato je Sveti Serafim Sarovski posetiocu govorio: „Radosti moja!“ On je video božansku silu u svakoj duši, bez obzira da li je reč o duši deteta ili starca, i radovao se.
Otac Tadej je dodavao:
– Svi su prizvani na svetost. Svaka duša je rođena sveta. I veliki i mali, svi treba da budu sveti. Jer je život Božanska energija, koja potiče od Boga, Izvora života, i odatle je svi dobijaju, i anđeli i ljudi. Ta energija je stalno s nama. A Bog je jedini Životodavac.
{adselite}POMISLI I STRAŽENjE NAD SOBOM
Odatle je proisticalo i njegovo učenje o pomislima i straženju nad sobom, to jest o tihovanju i izbegavanju mnogobrižnosti; jer, ko ne pobedi svoje pomisli, biva njima porobljen.
– Ne sekirati se, ne brinuti se: „Šta će biti sa mnom?” Kad bih mislio, ne bih mira imao. Treba se predati volji Božjoj. Ako se baviš dobrim mislima, imaš mir. Ako misliš loše, sebi stvaraš loše raspoloženje. Šta će ti to? Inače, svaki čovek ima nedostatke. Nijedno biće nije bez nedostataka. Samo sa savršenim Bogom možemo biti savršeni, a Bog je ljubav. Zato i mi ljudima treba da praštamo nedostatke i da ih volimo.
Život zavisi od naših misli i želja. Mi kod sebe samih stvaramo sklad ili nesklad. Bezazlene i krotke duše, smireni i krotki, zrače dobrotom.
O OPRAŠTANjU UVREDA
Živimo u strašno vreme, kada su novine pune vesti o zločinima među najbližim članovima porodice, koji se često zbivaju zbog najobičnijih sitnica, pa čak i banalnosti. Jedini način da se čovek zaštiti od takvih iskušenja jeste da se stalno bori protiv gneva. Sveti oci kažu da je gnevljiv čovek dobrovoljni epileptičar (Lestvičnik), a da je gnev posledica naše samovolje. Umesto da se prepuštamo volji Božjoj, mi hoćemo da se tvori naša, grešna i promašajna, volja. Zato je, po starcu Tadeju, osnovno:
– Obraćati pažnju na dobre misli i želje, i ne obraćati pažnju na uvrede. Ne brinuti za budućnost: čovek misli ovo, misli ono, a ispadne nešto sasvim deseto. Mlad čovek treba da radi sve što može, i da, kad stekne porodicu, živi za porodicu i za bližnje. Tako on postaje primer i drugima. Treba da imamo misli koje će biti dobre i korisne, i nama i bližnjima. Nema neke velike koristi između mladosti i starosti. I starac može biti mlad, i obratno. To zavisi od duševnog nastrojenja. Veliki je uspeh videti raspoloženog čoveka na ulici. Svi mi imamo dar da vidimo nečije duševno raspoloženje. A, inače, mnogo je potrebno da se neko oslobodi negativnih pomisli. Dođe mu jedan – teši ga, ne vredi; drugi, treći – ništa. A onda dobije utehu od deteta koje ga zagrli, jer je dete puno blagodati, i detetu su svi dobri. Kroz dete ga ozari blagodat, i on se oslobodi depresije.
O budućnosti Srba
Starcu Tadeju se pripisuju svakojaka proročanstva, i moguća i nemoguća. No, on je bio svetootački trezven čovek, koji je znao šta govori. Evo jednog pisma o sudbini našeg naroda (original njegovog pisma nalazi se u ličnom arhivu potpisnika ovih redova):
Gospodu Omiljena Plemenita Dušo
U našem narodu nema pokajanja. Skoro polovina Srba nekršteno, a i oni koji su kršteni, neprekidno svojim psovkama dokazuju da su neprijatelji i mrze Boga.
Gospod kroz Proroka starozavetnog kaže: Ja sam taj Koji opominjem greh roditelja na one koji mrze na Mene.
Sad, sam rasudi i videćeš, da ima više Srba koji mrzi Boga nego li onih koji mu se mole i traže milost i spas Srbije i Srba.
Samo bezgranična milost Božija može da nas izbavi od stanja u kojoj (treba „u kome smo“,nap. V. D.), zbog bezbožništva, sami sebe i jedan drugog gurnuli u propast.
Dobro je što se trudite na prevodu predskazanja, da bi i ako i mali broj, donekle saznali u kome se vremenu nalazimo.
Mir Ti i radost i sve najlepše od Gospoda i Presvete Bogomajke želi
Arhim. Tadej i bratija
Evo, dakle, krajnje jasne i jednostavne poruke: neće nam biti dobro dok se ne pokajemo i ne vratimo Hristu. Ako ne bude pokajanja, kao svecelosne promene uma i načina života, Srbi će nestati. Bog je izvor života – van Boga je smrt. I ono što se zove kazna Božja jeste Božje povlačenje – Gospod pušta da žanjemo ono što smo sa đavolom sejali. Zato se za nekog ko je sasvim propao kaže da je i Bog digao ruke od njega. Jer, kako reče Blaženi Avgustin: Gospod nikad nikog ne ostavlja, osim onog ko ostavlja Gospoda.
O odnosima u porodici
Po ocu Tadeju, i odnosi u prodici mnogo zavise od čuvanja pomisli. Pred nama je jedno starčevo pismo upućeno ženi koja je tugovala zbog odnosa sa bratom i snajom, koji su se loše odnosili prema majci i svekrvi. Žena je ocu Tadeju uputila pismo, on ju je posavetovao; ona ga je poslušala – i situacija u porodici se iz korena promenila. Evo starčevog pisma:
Gospodu Omiljena Plemenita Dušo
Pročitao sam tvoje opširno pismo.
Ti si preosetljiva i svi oni koji su preosetljivi mnogo pate u svome životu, zato što obraćaju pažnju na okolnosti i neprijatnosti koje ih snalaze u životu.
Zato što očekuješ od svakoga, a osobito od svojih rođenih, pažnju i razumevanje zato i mnogo patiš.
Treba malo dublje da razmisliš o svemu. Majka kad oženi sina, ta snaja može biti kao anđeo dobra ali svekrva ne može da je podnosi, jer joj snaja otela sina, a prirodno je, da se muž okrene svojoj supruzi, a roditelji ostaju na drugom planu, to majka ne može da podnosi i u duši ne podnosi svoju snaju, a spolja može biti nešto najbolje sa snajom ali, na žalost, niko ne treba da nam potvrđuje da nas neko voli ili ne voli, to se oseća i tako između svekrve i snaje nastaje misleni rat i često to traje do kraja života, jer snaja ne zna tajnu života, da treba svoju svekrvu voleti, više nego svoju rođenu majku, a svekrva još će neko vreme misleno ratovati sa svojom snajom i na kraju, moraće da položi oružje, jer protiv ljubavi nema te sile koja će moći da se dugo suprotstavi i kad svekrva uvidi da kod snaje nema više otpora nego je stalno poklapa ljubavlju onda će zavoleti svoju snaju više nego svoga sina, jer sad u snaji ima još jednog sina koja nju mnogo voli. Ovu tajnu retko ko shvata i razume ali ima i takvih snaja gde između njih i svojih svekrva vlada savršena božanska ljubav.
Onda treba da shvatiš, da tvoja snaja ne može da podnosi da njen muž, tvoj brat, prema tebi i prema vašoj majci on bude pažljiv i predusretljiv, i razumljivo je, da tvoj brat mora prema tebi i prema svojoj majci biti grub, da bi mogao očuvati harmoniju svoga braka.
Ti kao pobožna duša, treba sve ovo da shvatiš i razumeš i da ne primaš k srcu uvrede koje ti nanose rođeni, bližnji prijatelji i neprijatelji, nego da im od srca sve oprostiš i tako ćeš moći da sačuvaš mir u svome srcu i u svojoj duši.
Svima sve od srca oprosti i od sad, nemoj sa nijednom dušom da misleno ratuješ i onda imaćeš mir Božiji u sebi i taj mir iz tebe zračiće na sve strane, a osobito na one sa kojima dolaziš često u dodir.
Od Gospoda i od Presvete Bogomajke mir ti i radost i sve najlepše želi svima
Arhim. Tadej i bratija“
O kraju sveta
Po ocu Tadeju, kraj sveta se bliži, i svake godine sve više stupamo u njegovo predvorje. Pa ipak, kraj sveta zavisi od ponašanja hrišćana. On je govorio da je apokalipsa, između ostalog, posledica lošeg, pogrešnog vaspitanja dece, koja tonu u razne vrste „virtuelne stvarnosti“, od droge do televizije:
– Droge su obmana. Drogom se samo razara nervni sistem. Ako čovek hoće dobro, on treba o dobru da misli. Ne možeš svaki dan da budeš pijan, a da budeš dobar. I televizija je kao droga. Ljudi se ne mole Bogu, a neku molitvu moraju da imaju, pa uključe televizor da gledaju šarene laže.
O poslednjim vremenima otac Tadej je govorio:
– Deca intelektualaca, i naša i svetska, kojima su otac i majka sve učinili, koji su zadovoljavali sve što su zaželeli, sad više ne znaju šta će, pa postaju satanisti, čoveče. Isprobali su sve i sad otvoreno služe Satani. Mnogi se ubijaju! Strašno, strašno! Kad oni sami nisu sposobni za svoj život, kako će onda da pomažu drugima? Zbog toga i ne možemo da se nadamo da će budućnost da nam bude bolja.
– Nema pokajanja u svetu. Ne samo kod onih koji nisu upućeni, koji nisu pobožni, nego nema, čoveče, pokajanja ni kod pobožnih ljudi, koji su od malena vaspitani u veri.
– Čovek u mnogo čemu prekorači meru, pa nema mira i mora da ide da se nekom požali. Kad se požališ prijatelju,odmah ti je lakše. Dođe onda kod sveštenika, jer sveštenik ima blagodat Božju da ti da pomoć. U stvari, Gospod je onaj koji ispoveda, Gospod služi Liturgiju, Gospod sve raspoređuje. On služi. On pričešćuje. On to čini kroz nas sveštenike… A ljudi malo o tome razmišljaju.
– Kažu da u Ujedinjenim nacijama otvoreno služe Satani. Mene je to začudilo. Kako može čovek tako? Jeste, kažu, imaju i ritual. Satana želi da se ujedini svet, da se novi poredak uspostavi do 2000. On to zahteva od njih, jer je on mislena sila i trudi se da utiče na ljude, da se svi odvoje u pravcu koji on želi. Ali ne može, kažu, zbog pravoslavnih. Pravoslavni ne smetaju toliko u fizičkom pogledu, nego u mislenom. I ako smo se mi pravoslavni mnogo udaljili od dobra, ipak među pravoslavnima ima još mnogo smirenih i krotkih duša, koje se od srca neprestano mole Bogu, da Gospod spase zemlju. I Satana zato ne može da utiče na misli ljudi.
– Užurbalo se vreme. Kad se konačno ujedini svet, tek tada će biti izabran predsednik Ujedinjenih nacija, gospodar sveta. On će biti prvi i poslednji predsednik.
– Pre Drugog svetskog rata, bilo je Društvo naroda i onda se nije birao predsednik, već samo sekretar. Posle Drugog svetskog rata opet se nije birao predsednik, već samo sekretar.
– I sad ljudi hoće da se što pre ujedini svet. I Gospod će to da dopusti.
Gospod je hteo da u 6. veku skrati vek ovoga sveta. Dodijala je Gospodu ona unutrašnja borba u Crkvi. Mnogo je jeretika bilo… A ko su bili glavni jeretici? Glavni jeretici su bili visokoškolovani i to bivši pravoslavni hrišćani. Štaviše, često i sveštenici i patrijarsi, služitelji, kao što je bio Arije iz Makedonije. On je bio prvi koji je izazvao raskol, a posle njega i mnogi drugi. I Gospodu je sve to dodijalo. I hteo je da skrati vek sveta. Ali zbog molitava Majke Presvete i triju duša koje su se molile za našu zemlju, Gospod je produžio vek ovome svetu. Ja sam to u mlađim godinama čitao na ruskom u knjizi „Pitanja i odgovori“ Svetog Varsanufija Velikog. Mislio sam da ću zapamtiti imena onih koji su se molili; jedan je bio u Korintu, drugi u Rimu, treći u Jerusalimskoj patrijaršiji, posle sam zaboravio. Kad je naš čuveni otac Justin preveo Žitija Svetih, on je preveo odlomak iz knjige „Pitanja i odgovori“ Svetog Varsanufija, tako sam našao da je u Korintu bio prepodobni Ilija, u Rimu Prepodobni Jovan, u Jerusalimskoj patrijaršiji Sveti Varsanufije. Tako, zbog molitve Majke Presvete i ove trojice, Gospod je produžio vek.
– Ali nismo ostali bez kažnjavanja, jer su hrišćani često bili raspušteniji po svojim postupcima i životu od samih neznabožaca. Gospod je zato dopustio da nezakonit sin goni zakonitog. Mi hrišćani smo Novi Izrailj, zakonita deca. Arapi su izrailjskog porekla, oni su deca Agarinog sina Ismaila. Gospod je dopustio da se pojavi Muhamed i on je bič hrišćanima. Gospod neće da ukloni taj bič, do dan-danas, jer nismo kakvi treba da budemo.
Oni koji su stariji znaju kakav je naš narod bio pre rata, a kakav je sad, posle rata. To se mnogo, neverovatno razlikuje. I pre rata je bilo igranki u svim gradovima, selima, omladina se skupljala na igranku, ali igranka je počinjala odmah posle ručka, i čim je sunce bilo pri zalasku, svi su se razilazili. A sad naša omladina izlazi u 10, 11 uveče, sad noć biva dan, a dan – noć. I čemu dobrom možemo da se nadamo? Vidite kakvo je teško vreme došlo.
Otac Tadej i misleni rat
Čovek i ne shvata da je duhovno biće. Sav pogružen u telo i telesan, on ne poima da je duša njegova slična anđelima, i da ima ogromnu, Bogom joj darovanu, energiju. Od stanja čovekovih misli ne zavisi samo njegov odnos sa drugim ljudima, nego i sa Tvorcem, njegovom starijom braćom, anđelima, i sa čitavim kosmosom. Kad se ljudske pomisli toliko ozvere i ozemlje, biće kraj sveta. O tome je starac Tadej stalno govorio:
– Mnogo problema ima danas, u dvadesetom veku, u porodici. Uglavnom je to neko nezadovoljstvo i netrpeljivost. Ljudi su nezadovoljni, a ni sami ne znaju zašto, nezadovoljno i grubo odgovaraju. Vidite da se ovde na Zemlji, a i u čitavom kosmosu, ostvaruje Božanska misao o vremenu i prostoru. I vidite da su naše misli ogromna snaga i moć. Međutim, mi ne obraćamo pažnju na to, na naše misli, niti na to da se naše misli ostvaruju. Tako malo obraćamo pažnju na sebe same, na svoje misli i na svoje želje. Mi možemo da krivimo sve i svakoga, ali samo za svoju porodicu, za svoje okruženje i za radno mesto najviše smo krivi, i to zbog toga što ne obraćamo pažnju na svoje misli, na svoje želje.
Stanje je ne samo kod nas, nego i u svetu teško. Zašto? Zle su nam misli, zle želje, nema mira ni u nama, pa onda ni oko nas, ni kod naših bližnjih. Zemljom idu naše misli. Nemir je u celom kosmosu. Čovek je mali, a može da čini i veliko dobro i veliko zlo, u zavisnosti od svojih misli i želja.
Bog je iz božanske ljubavi stvorio svet i želi da Njegova deca imaju Njegovu karakternu osobinu. Mi smo izliv ljubavi božanske. Dubine Božje, zašto je sve to tako, ne može niko da dokuči. Prvo je stvoren duhovni svet, Nebo, pa je onda Gospod stvorio materijalni svet i čoveka. Čovek je, znači, stvoren na kraju, da bude gospodar materijalnog sveta. Zemlja Božja i vasiona, sve je čovekov posed. I kad je Satana čuo da ovo novo stvorenje treba da se razmnoži i da napuni zemlju, on je znao da će, kao protivnik dobra, na taj način biti izolovan, i zato je trebalo da ovo novo stvorenje, koje se razvijalo, nagovori da prekrši zapovest Božju, a da će to imati katastrofalne posledice po čoveka i ceo svet. Dubina je Božja zašto je Gospod to dopustio. On jedini zna. I tako se i desilo. Prva je pramati Eva pala. Pali su, jer bračnici treba da budu jednomišljenici. Ja to nisam znao. Znao sam samo da roditelji imaju veliku vlast nad svojom decom, i da se, što god požele i pomisle svojoj deci, to i ostvaruje. Zato roditelj mora dobro da pazi kako misli o svojoj deci. Roditelj mora mnogo da trpi i sve da prašta.
– Mi grdimo za sadašnje stanje, ovde kod nas u zemlji, one koji sad rukovode državom, kažemo da su oni krivi, želeli bi da ih smenimo. A ko su ti? Nisu li to naša deca? I želimo da ih smenimo. Hajde da ih smenimo. Da dođu drugi koje mi želimo. Jesu li to naša deca? Jesu. He, a mogu biti još gori od ovih što su sad. A krivi smo svi mi. Mi stari smo najviše krivi za sve. Nismo svojoj deci pružili životni primer. Ako i nemamo sopstvene dece, ali mi smo opet krivi za sve. Za celu ovu situaciju u našoj zemlji, u našoj Crkvi, u vasioni. Mi svojim mislima stvaramo haos u kosmosu. Jer naše misli se ostvaruju kao naša dela. Misleno se ostvaruju, kao što se i Božanska misao ostvaruje. Mi smo videlo božanske ljubavi i u nama postoji božanska mislena energija. Božanski život i božanska misao, koja se ostvaruje, a da toga nismo svesni.
– Naše se misli ostvaruju. To je ogromna snaga – naše misli. Zato naše misli treba da budu uzvišene i plemenite. Jer mi zračimo. Mi smo neverovatno jaka mislena centrala, prijemna i otpremna. Naše misli neverovatno deluju. Naučnici su otkrili da naše misli deluju ne samo na razumna bića i na životinjski svet, nego i na biljni svet. I biljni svet ima svoj nervni sistem.
Kakvim se mislima bavimo, takav nam je i život. Ako su naše misli tihe, mirne, blage, krotke, smirene, u nama je taj mir. To znači iz nas i onda utiče na nervi sistem svakoga bića – bilo razumnog, bilo životinje, bilo biljnog sveta. A svi očekuju od nas ljubav, pažnju i poštovanje. A to najmanje dajemo, zato što ne vodimo računa o svom mislenom aparatu. Samo malobrojni to čine.
– I Sveti oci su imali velikih problema sa samim sobom. Neko od Svetih otaca kaže: „Naš um je lutalica“. Stalno luta. Ne može nikako da se smiri dok ne dođe Onaj koji je silan da ga smiri. Kad su Sveti oci imali tu borbu, znači da svi treba da imamo to na umu, da treba da se trudimo da budemo dobri. Znači, um u čoveku ne može da se smiri sve dok ne dođe onaj Silni, Duh Sveti, dok Duh Sveti ne ozari čoveka. Čovek onda dolazi k sebi i počinje da razmišlja i uviđa da su mirne i tihe misli, koje su pune ljubavi, dobrote i praštanja – mir i tišina.
Zato Gospod zapoveda da volimo neprijatelje i da se molimo za njih. Ne radi njih čoveče, nego radi nas. Sve dok zadržavamo u sebi misli o uvredi koju su nam naneli neprijatelji, prijatelji, rođeni, bližnji, mi mira i pokoja nemamo.
Ako je domaćin porodice mnogo opterećen brigama o opstanku života i ishrani porodice, on, siromah, mira nema. Svi u kući su tada nemirni i teško im je. Osećaju teškoće, a ne znaju šta je posredi. Vidite kako naše misli jako utiču na sve. I naravno da zbog takvih naših misli, često bivaju nesporazumi u porodici.
Tako je govorio mudri starac Tadej. Neprijatelji Božji, koji stvaraju Novi svetski poredak (nov kao đavolova kopita, naravno), dobro znaju snagu misli: o tome govori i činjenica da već decenijama pokušavaju da stvore oružja koja će uticati na ljudski um i menjati ga po zloj volji njihovog gospodara, đavola. Otac Tadej je često govorio da sluge antihrista imaju razna sredstva kojima utiču na ljude i narode. Danas se to potvrđuje. Mnogi naučnici, među kojima i ruski, ističu veliku opasnost od američkog sistema na Aljasci, HAARP, koji može da izaziva ne samo klimatske promene, nego i teška mislena i duhovna stanja kod ljudi. Zato je neophodna stalna molitva, da nas izbavi od ovog iskušenja.
PUT KA SMIRENjU
Sve je manje ljudi kakav je bio otac Tadej, blagodatni učitelj molitve i smirenja. Zato nam i jeste ovako: i u porodici, i u državi, pa, sve češće, i u Crkvi. Idući za voljom svojom, a ne voljom Božjom, tonemo sve dublje i dublje. Ali, onaj ko želi da pomogne i sebi i drugima, treba da sluša glas Istine, Koja je Krotki i Smireni Hristos, i Čiji je otac Tadej bio glasnik. Podsećanju na to služi i ovaj članak.
O DEPRESIJI, POŠASTI NAŠEG DOBA
Otac Tadej je smatrao da depresija nastaje kombinacijom loših misli:
– Čovek misli: biće ovo, biće ono. A neće. Samo komplikuje. Neko mu je tobož kriv što je pokvario raspoloženje. A nije. Jer, svako nosi svoje breme. Ideš kod bližnjih i nosiš loše raspoloženje, pa ga i njima pokvariš kad uđeš u kuću. Ko ti je kriv? Sam si kriv. Odeš kod prijatelja s takvim mislima i pokvariš mu raspoloženje, pa kaže: „Bolje da mi nije dolazio u kuću”. Ko nosi svoje nevolje u dom bližnjeg, unosi nemir i besporedak. Misli zrače i drugi prima ono što ti nosiš. Bolje da pevušiš u sebi, nego da kukaš. Ko peva, zlo ne misli, kaže naš narod.
Po ocu Tadeju, uzrok današnjih depresija je najčešće gordost i samoljublje. Previše se brinemo o sebi, a sve treba predavati u ruke Božje. Pouzdani znak gordosti je kad se vređamo ako nas neko vređa, sa razlogom ili bez razloga.
O pokojnima
Otac Tadej je govorio da je mislena veza sa pokojnima veoma snažna:
– Kad god mislimo o pokojnima, mi sa njima stupamo u vezu. Svaka molitva za njih je takva veza. Mi smo povezani s umnim i misaonim svetom, a ne samo sa materijalnim. Mirni i krotki ljudi ponekad u snu razgovaraju sa pokojnima. Biva da se, kad čovek nešto zaželi, to ispuni, kad za nečim mnogo čezne. Energija misli nas veže, ta je veza jača od telefonske. Čovek nešto poželi, i to mu bude, naročito krotkima i smirenima. Kad nekog mnogo žališ u životu, moliš se za njega i želiš mu dobro, ti mu šalješ božansku energiju kojom ste vezani. A mi na to slabo obraćamo pažnju. Treba uvek znati da smo bliski jedni drugima, da nismo daleko. A pokojni od nas traže pomoć, jer, čim pređu u večnost, više ništa za sebe ne mogu da učine. Čim dođe kraj, više ne može da se moli za sebe (ako se udostoji, može za bližnje), ne može da se kaje. Zato smo mi dužni da se molimo za pokojne. Vrlo je važno kako čovek živi pred kraj: bogougodan život poništava prethodne grehe.
MOLITVA ZA NEPRIJATELjE
Gospod Isus Hristos je zapovedio i molitvu za neprijatelje. To znači da je ona Bogom zapoveđena; između ostalog, i radi našeg duševnog zdravlja:
– Svi smo mi povezani, a mržnja nikom ne koristi. Ako mrziš, kvariš raspoloženje. Kad ti dođe onaj koga mrziš, a dođe ti s ljubavlju, ti se od njega učiš dobroti. Taj vidi da nema koristi od mržnje. Zato i odbaci negativne, a primi dobre misli. Jer, sve će proći, sve svađe. Nemaš neprijatelja, čoveče: on je samo obremenjen lošim pomislima. Zato čovek nema računa da drugima misli zlo. Dok god misliš zlo, uznemiren si, a kad zlo odbaciš – mir je i tišina. Kao anđeo Gospodnji, treba da seješ dobro. Hteo-ne hteo, čovek mora da se moli za neprijatelje, i za one koji nam zlo misle. Hteli-ne hteli, moramo se osloboditi zla. Gospod kad te štiti, niko ti ništa ne može. Zaštićen si! I kad ti drugi zlo žele i čine, a Bog te štiti, onda i njima biva korist: „Nisam dobar, jer mu mislim zlo, a Bog daje dobro onome kom ja mislim zlo“. Ne vredi ti što misliš da si pobožan i što ideš u crkvu, ako drugima zlo misliš. Zato treba znati: neka ljudi misle o nama šta hoće, mi treba da ih blagosiljamo, i u nama će vladati mir.
(Izvor: sputniknews.com)
