Po kineskom predanju osobu koja pije vodu sa izvora, ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, pa je čak i jedan grad, Ču–Hsien, dobio je ime po ovoj biljci (Grad hrizantema). U Japanu je prva izložbu hrizantema održana 910. godine, kada je proglašena za nacionalni cvet i simbol Sunca, odnosno carske porodice. Svake jeseni i danas, u Japanu se slavi Festival Hrizantema, ili “Praznik Sreće”.
Poreklom je iz Azije, a u Evropi se naziva jesenja ruža i važi za jedno od popularnijeg rezanog cveća. Ne traži posebnu negu, a može se gajiti u bašti ili saksiji. Najbolji efekat se postiže kada se u žardinjeri posadi nekoliko hrizantema različitih boja.
Na osnovu cvasti hrizanteme se dele na sedam tipova: sa prostim, duplim, tršavim, isprepletenim, pompon cvetovima, cvetićima s laticama povijenim naviše ili sunovraćenim. Jesenje ruže mogu biti bele, žute, narandžaste, crvene, ružičaste, ljubičaste, ali cvet može biti i dvobojan.
Dovoljno je nabaviti ih samo prvi put i u bašti će trajati godinama. Kupite rasad hrizanteme (krupne, letnje ili patuljaste) i voditi računa da sa strane nema mnogo izdanaka, jer ukoliko ih ima znači da je biljka već stara. Hrizanteme se, inače, lako rasađuju - deljenjem bokora, pa može da se i uzme pelcer. Biljku treba zasaditi duboko u posudu i zaliti.
Tokom zime biljku treba smestiti na toplo mesto i zalivati je redovno da se ne osuši. Odrasla biljka može da podnese i sneg. Na proleće u male saksije treba posaditi pelcere koji su iznikli sa strane. Pelceri će se brzo ožiliti i cvetati već prve godine. Sledeće proleće mogu da se presade u veću saksiju i terasa će biti prepuna jesenjih ruža.
Hrizanteme koje se gaje na terasi treba presađivati svake godine, kako bi se zemlja osvežila, a u rano proleće se suvišne reznice i stare grane orezuju. Ove cvetnice najbolje napreduju kada je supstrat bogat đubrivom ili se redovno prihranjuje.
Kod nas je najpopularnija baštenska hrizantema multiflora koja je prepoznatljiva po loptastom obliku i mnoštvu cvetova. Da bi hrizantema lepo napredovala, treba izabrati plodnu zemlju, po malo zalivati i orošavati i redovno čistiti od korova.
Mnogi odustaju od hrizantema zbog bolesti koje se relativno lako javljaju. Recimo, ukoliko se na listovima pojave smeđe izrasline znači da je vlažnost veoma visoka i da su listovi previše kvašeni. Ukoliko se, međutim, pojave bele fleke i počne da se suši, znači da je kupljena zaražena biljka i treba je baciti. Ipak, najopasnija je pepelnica koja se javlja kada je vlažnost visoka i nema strujanja vazduha. Zbog toga je najvažnije hrizantemi naći dobro mesto i cvetaće godinama.
AFRIČKA MARGARETA
Ljubitelji ovog bogatog cveta ne moraju da čekaju jesen, već mogu da odaberu letnje hrizanteme. Zovi ih i afrička margareta, a cvetovi su živopisni i mogu biti u raznim bojama. U prirodi letnja hrizantema cveta do juna, pa ponovo od jeseni, ali gajena daje cvet i u julu i avgustu. Letnja hrizantema može i da prezimi napolju, jer podnosi mraz. Pošto joj ne smeta ni vrelo sunce, idealna je za prozorske sanduke.
(Izvor: Novosti.rs)
