Istoričar Dr Miomir Gatalović: U vreme Kosovskog boja Albanci su živeli na planinama i čuvali stoku!
Inicijativa Ramuša Haradinaja suštinski je politička izjava! Za nju ne postoje argumenti u srednjovekovnim istorijskim događajima na Kosovu i Metohiji i treba je odvojiti od istorije kao nauke u kojoj nema podataka da su Arbanasi u bilo kom bitnom broju učestvovali u Kosovskoj bici. Ako pak Albanci imaju verodostojne naučne izvore za ovu tvrdnju, neka ih obelodane i ponude javnosti.
Ovako je istoričar dr Miomir Gatalović iz Instituta za savremenu istoriju "Novostima" okarakterisao inicijativu Ramuša Haradinaja, da se na Gazimestanu podigne spomenik Albancima stradalim u Kosovskom boju za koji je naveo da je "jedan od najvažnijih u istoriji Kosova i Balkana".
- To što je Haradinaj za Vidovdan napisao na svom fejsbuk-profilu je besmisleno koliko je i besmisleno da se događaji iz srednjeg veka tumače u svetlu savremenih događaja, a ne iz ugla ondašnjeg vremena i prilika - nastavlja naš sagovornik. - A u to vreme vladar je, u slučaju rata, pozivao velikaše i oni su bili dužni da za bitku pošalju određen broj vojnika. Moguće je da je knez Lazar pozvao nekog arbanaškog vlastelina da u boj na Kosovu pošalje vojsku, ali i ako je tako, ne radi se o značajnom broju ljudi koji zaslužuju da im se podigne spomenik na Gazimestanu.
Da je broj Arbanasa koji su možda učestvovali u Kosovskoj bici mali, naš sagovornik potkrepljuje defterom, turskim popisom iz 1455. godine.
SAMO HRIŠĆANI I TURCI - Nikakvi arheološki artefakti o Kosovskom boju nisu pronađeni, jer arheološka istraživanja nikad nisu urađena - ukazuje dr Marko Popović. - Da jesu, možda su se mogli naći oprema i oružje. A oprema hrišćanskih ratnika u to doba bila je univerzalna i razlikovala se od opreme turskih. Siguran sam da bi se, da su rađena istraživanja, pronašli samo oprema i oružje hrišćanskih i turskih ratnika.
- U tom turskom defteru zapisani su vrlo precizni podaci - kaže Gatalović. - Oni kažu da u Oblasti Brankovića, koja čini oko 80 odsto teritorije današnjeg Kosova i Metohije, živi 12.985 Srba u 480 sela, a da ima 46 arnautskih kuća u 23 sela. Osim toga, taj popis govori da u Oblasti Brankovića ima 75 vlaških kuća u 34 sela, 17 bugarskih i pet grčkih kuća, kao i po jedna jevrejska i hrvatska kuća. Dakle, i šest decenija posle Boja, Srbi su najmnogoljudniji živalj Kosova i Metohije, što ukazuje na to da je tako bilo i u vreme Kosovske bitke i da je broj drugih naroda koji su u njoj učestvovali, mnogo manji.
Broj Arbanasa na Kosovu i Metohiji, po rečima našeg sagovornika, postepeno se uvećavao tek posle Velike seobe Srba 1690. godine.
- Do tog doba, odnosno do početka 17. veka, oni su uglavnom živeli na planinama i bavili se stočarstvom - objašnjava Gatalović. - Tek posle Seobe oni postepeno naseljavaju krajeve u kojima su živeli Srbi. Štaviše, od početka 19. veka Turci ih često koriste kao svoj pouzdan bedem prema Evropi.
Objašnjavajući da je inicijativa Ramuša Haradinaja istorijski neutemeljena, naš sagovornik dodaje i da u srednjem veku, u vreme Kosovske bitke, nacionalni identitet nije imao formu kakvu danas ima.
- Pojam nacionalnog identiteta kakav danas podrazumevamo, narodi su, uglavnom, prihvatili mnogo posle srednjeg veka - kaže Gatalović. - A nacionalni identitet Albanaca nastaje od Prizrenske lige, 1878. godine.
Sa istoričarom dr Miomirom Gatalovićem slaže se i arheolog dr Marko Popović. On kaže da inicijativa Ramuša Haradinaja nije potkrepljena činjenicama.
*Dr Marko Popović
- Poznato je da je u Kosovskom boju bila hrišćanska vojska - kaže Popović. - Bili su to odredi kneza Lazara, Vuka Brankovića i bosanskog vladara Tvrtka, koji je poslao pomoć. Ima podataka da je u redovima Vuka Brankovića bilo i Albanaca, ali vrlo malo. Oni su u to doba bili malobrojni na prostoru Kosova i Metohije, ali se ne mogu pouzdano potpuno isključiti. Niko od albanskih velikaša nije učestvovao u bici, nije bilo organizovane albanske vojske, kao što je, na primer, učestvovala bosanska. Ako su i bili neki Albanci, učestvovali su kao deo hrišćanske vojske.
Inicijativa Ramuša Haradinaja izazvala je buru u srpskoj javnosti. Društvene mreže i portali srpskih novina i agencija usijali su se od komentara na vidovdansko oglašavanje lidera Alijanse za budućnost Kosova, na svom fejsbuk-profilu u kom "objašnjava" da se "ne sme zaboraviti uloga Albanaca u Kosovskom boju, koji je bio borba za zaštitu vrednosti evropske civilizacije". On je pozvao građane da podrže inicijativu i zahtevaju od kosovskih institucija da se u znak sećanja na Kosovski boj i albanske junake na Gazimestanu podigne spomenik.
SRBIJA DA SE OGLASI
- Naša država trebalo bi zvanično da reaguje na ovu inicijativu Ramuša Haradinaja - kaže dr Miomir Gatalović. - Sa istorijskim argumentima koje ima, Srbija treba da se obrati svim evropskim i institucijama Ujedinjenih nacija. U tome može da koristi utvrđene istorijske istine naših i stranih stručnjaka o Boju na Kosovu.
*Dr Miomir Gatalović
