Nesporan je značaj predsedničkih izbora u Americi za sve zemlje sveta, pa tako i za Srbiju, imajući u vidu značaj Sjedinjenih Američkih Država u međunarodnim odnosima i moć koju sa sobom nosi predsednička funkcija. Kandidati se međusobno razlikuju kako po značaju koji pridaju spoljnoj politici u svom programu, tako i po njenom sadržaju. Ono što je izborna kampanja za predsedničke izbore ove 2016. godine donela Srbiji jeste ponovno razmatranje, kao i u kampanji 2008. godine, pitanja opravdanosti i podrške, odnosno, protivljenja bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
Zajedničko za poslednja dva izborna ciklusa je i učešće Hilari Klinton. Njoj je 2008. protivkandidat u demokratskoj stranci bio sadašnji predsednik Barak Obama, a danas je to Berni Sanders čija spoljno politička promišljanja imaju dosta sličnosti sa Obaminim.
Nepopularnost Hilari Klinton među Srbima proistice iz činjenice da je Klintonova uvek sa ponosom isticala kako je pružala podršku svom mužu Bilu i tadašnjem državnom sekretaru Medlin Olbrajt za bombardovanje Jugoslavije. Ona je izjavila da je insistirala na bombardovanju u telefonskom razgovoru sa svojim mužem („I urged him to bomb“). Ovu retoriku je zastupala i u vreme obavljanja funkcije državnog sekretara. Međutim, izjave Medlin Olbrajt da „Postoji posebno mesto u paklu za žene koje ne pomažu jedna drugoj“, aludirajući na to da sve žene treba da glasaju za Hilari, ali i politika koja je vođena prema Jugoslaviji devedesetih godina, naišla je na osudu, pre svega, akademske javnosti. Poslednja u nizu jeste bojkot studenata i profesora Kalifornijskog koledža Skrips koji su se usprotivili da Medlin Olbrajt održi govor na dodeli diploma, smatrajući je ratnim zločincem.
{adselite}U otvorenom pismu koje je objavljeno u studentskim novinama „The student life“ oni navode da, iako je bombardovanje okarakterisano kao „humanitarna misija“, zapravo je bilo povezano sa namerom da se osujeti Ruski uticaj u Evropi, kao i da je Jugoslaviji dat izbor između mirovnog ugovora koji bi omogućavao NATO okupaciju ili bombardovanja, osvrćući se na veliki broj žrtava i uništenu infrastrukturu. Ovaj događaj nije usamljen. Sličan „doček“ su joj, početkom aprila, priredili i studenti Njujorškog Sirakuza Univerziteta, a na istoj svečenosti govorila je i predsednica Klinton fondacije Dona Šalala. Izgleda da bivša državna sekretarka više škodi kampanji Hilari Klinton zbog brojnih kontroverznih izjava i političkog delovanja u prošlosti.
Ono što bi dodatno trebalo pomenuti jeste nedavna izjava Hilari Klinton da ukoliko postane predsednik planira da uposli i svog supruga, pogotovo na planu ekonomije. Ovo je izazvalo buru nezadovoljstva, a tim povodom oglasio se i njen portparol koji je naglasio da bi bilo sumanuto ne iskoristiti njegove kapacitete.
Drugi demokratski kandidat Berni Sanders mnogo manje pažnje posvećuje spoljnoj politici u odnosu na Hilari Klinton. I dok imaju različite stavove po pitanju rata u Iraku, to se ne može reći i za bombardovanje Jugoslavije. Naime, malo su poznate izjave Sandersa koji je davao u vreme bombardovanja kada je bio član Predstavničkog doma Kongresa. Portal feelthebern.org se, između ostalog, bavio i ovim pitanjem u odeljku „Kosovska kriza“. Iako je izjavljivao da nikada nije podržao ni jedan rat, Sanders je zapravo odobravao bombardovanje Jugoslavije opravdavajući ga kao „humanitarnu intervenciju“. On je podržavao napade iz vazduha jer je smatrao da će se tako smanjiti broj američkih vojnih žrtava, kao i da će se povećati šanse za uspeh.
U jednom svom govoru, on kaže da se slaže sa stavovima Joške Fišera koji je tokom bombardovanja bio ministar spoljnih poslova SR Nemačke. Fišer je zagovarao bombardovanje kao preventivno sredstvo koje bi predupredilo navodni planirani genocid. Ovi stavovi, pa i sama intervencija, temelje se na kontroverznoj „Operaciji potkovica“ čija se autentičnost i danas dovodi u pitanje.
Za razliku od Sandersa, Donald Tramp je smatrao da bi ulazak trupa prouzrokovao manje smrti i terora nego napadi iz vazduha. Međutim, Tramp je jedini koji je pokazao žaljenje povodom agresije 1999. godine. Domaća štampa prenela je kako se on u emisiji kod Larija Kinga 1999. godine izvinio Srbiji za bombardovanje. Međutim, to se nije desilo. On je zapravo rekao da bi on to uradio malo drugačije.
„Pogledajte šta smo uradili toj zemlji i tim ljudima, i stradanja koja smo prouzrokovali“, rekao je tada Tramp naglasivši da bombardovanje Jugoslavije nikako ne smatra uspehom.
Ono što je donekle zabrinjavajuće jeste nekoherentnost izjava predsedničkih kandidata u izbornoj kampanji, ali i uopšte u svom političkom delovanju. Analiza nekoherentnosti je u Srbiji skoro pa nepoznanica, imajući u vidu da kod nas ove nepodudarnosti u predizbornim aktivnostima i stvarnom delovanju dolaze do izražaja tek nakon izbornog procesa. Tako je Donald Tramp, sklon učestaloj promeni mišljenja, a na pitanje novinara o tome, odgovorio je da se i on sam svakodnevno menja, pa se pod znak pitanja stavlja i težina njegovih izjava. Promena mišljenja ili opravdavanje ranijih pogrešnih/lažnih izjava nije karakteristika samo Donalda Trampa. Hilari Klinton uhvaćena je u laži dok je opisivala događaj koji se nije desio prilikom njene posete Bosni. Naime, kamere su zabeležile potpuno drugačiju sliku. Hilari se pravdala da je za spornu izjavu glavni krivac nedostatak sna. Berni Sanders je u tom pogledu bio najoprezniji, a ono što je zanimljivo je da čak i kada njegovi protivkandidati govore o njemu uvek ga opisuju kao iskrenog.
Kako među potencijalnim kandidatima nema bitne razlike po pitanju odnosa prema Srbiji, ostaje nepoznanica za koga će Srbi u SAD glasati. Iako nema zvanične statistike, Glas Amerike u intervjuu sa predsednicom Srpskog instituta u Vašingtonu Danijelom Sremac, navodi da će amerikanci srpskog porekla sa pravom glasa veću podršku dati republikancima, kao i da to za koga će glasati zavisi od godina, zanimanja i mesta gde žive. Ističe se da se politika Hilari Klinton vezuje za politiku Bila Klintona prema Jugoslaviji, a da će mlada populacija svoje poverenje pokloniti demokratama, kao i da se uglavnom odlučuju za stranku, a ne za pojedinca.
(americkiizbori2016.rs)
