Holmogorov: Da li Rusija treba da žali žrtve Pariza ako se Pariz podsmeva poginulim Rusima u Egiptu?
U našem avionu, verovatno, takođe nisu letele samo Putinove pristalice. Međutim, to nimalo nije zasmetalo ebdokarikaturistima da se vesele povodom njegovog pada.
Stvar je u tome što francusko društvo ni na koji način nije javno osudilo to ruganje (našim žrtvama), naprotiv, izjavilo je da je ono deo njihove demokratije.
Zašto je povodom tragedije u Parizu umesno i potrebno kritikovati Olanda, njegovu politiku, francuske bezobrazluke, prisećati se nakaza iz „Šarlija“ itd.?
Govore nam: zato što su „poginuli obični Parižani, koji nemaju nikakve veze sa Šarlijem“.
Ali, ni u našem avionu takođe, najverovatnije, nisu letele samo Putinove pristalice.
U terorističkom napadu na Sinaju poginulo je više od 200 državljana Rusije. Apsolutno nevinih ljudi. A ne više od 200 Holmogorova.
Ipak, u francuskoj štampi se našlo dosta onih koji su u tom kontekstu s različitom dozom negativnosti i bez ikakvog poštovanja govorili o Rusiji, Rusima, Putinu itd.
Kap koja je prelila čašu je bilo ruganje „Šarlija“ žrtvama terorističkog napada, koje je francuski MUP opravdao pozvavši se na slobodu govora.
Postavlja se pitanje: zašto je u Rusiji u okviru iste te slobode govora nedopustivo izražavanje istog spektra negativnih mišljenja o Francuskoj i njenoj politici, bez ikakve osetljivosti za pogibiju ljudi?
Zašto mi zahtevamo od sebe veću osetljivost i političku korektnost nego od Francuske – zemlje koja je etalon demokratije?
Naravno, niko se ne može terati da ne žali. Ali, treba ni vikati poput portparolke Ministarstva inostranih poslova (Marije) Zaharove: zabranjeno je svako pominjanje karikatura! To je tipični patriotizam na strani inostranstva, a objavljivanje da je izražavanje žalosti povodom Pariza – dug svakog građanina Rusije – to je služenje kultu Opsednutosti inostranstvom.
Francuzi su javno ponizili više od 200 naših poginulih nevinih sunarodnika. Nikakva izvinjenja i obećanja da se to neće ponoviti Rusija nije dobila.
Zašto mi onda treba da javno i prisilno žalimo francuske državljane, koji su isto toliko nevino poginuli, zaboravivši kako su Francuzi tretirali naše?
To nije pitanje osećanja osvete. To je pitanje emulacije demokratskih institucija.
Vidiš kako se ponašaju Prave Demokrate – ponašaj se isto tako, naročito prema njima samima.
(Izvor: Fakti.org | Piše: Jegor Holmogorov)
