BalkansPress

Tog 22. januara 1942. godine Novi Sad nije bio mesto zabave i razbibrige, niti "srpska Atina" kako su ga kasnije prozvali. U gradu okovanim snegom i ledom vladalo je samo jedno osećanje - strah.

Izreku da nesreća nikad ne dolazi sama, znamo svi. Međutim, nesvakidašnja je pojava da se osoba četiri puta nađe na ivici života i ne odustane od borbe.

Najveća greška mi je bila što sam prebrzo ispucao sve metke iz mog kalašnjikova. Sve vreme dok sam pucao ispred ambasade SAD u Sarajevu nadao sam se da će specijalci izaći iz zgrade i priželjkivao sam ih za mete. Nisam zadovoljan svojim učinkom tog dana i samo jednim ranjenim policajcem.

Koliko god mi bežali od teorija zavere, one nas svakodnevno sustižu, doduše ne u obliku teorije – već žive prakse.

Republika Srbija i okolne zemlje su ovako zaštićene sa sistemom S-400 kada se on nalazi u okolini grada Niša:

Kad uđete u mesaru i zamolite kasapina da vam odabere jedno lepo i krupno pile, sigurno mu niste tražili da vam da ovako nešto. Ali, to ćete dobiti…

Američka spoljna politika, koja se zasniva na prevari, zaslužna je za rasparčavanje Jugoslavije i Srbije krajem 20. veka.