BalkansPress

Slika na kojoj skrhan od bola tata drži malenog Niksona i pati nad njim rasplakala je svet.

Život Šarlin iz SAD-a je visio o koncu. Umirala je nakon što joj je hirurg slučajno prerezao arteriju. Kaže da je izašla iz tela i ugledala predivnog anđela koji joj je rekao da ga gleda u oči i ne miče pogled. Poslušala ga je.

Otac sam dvoje dece i ovo je moja smešna ispovest:

Industrijsko smeće od hrane rado i majke kupuju deci, misleći da im čine neko dobro. A kao vrhunac ironije je da se deca, ako su dobra vode u Mek.

E, pa evo nas ispred scene sa koje je konačno do plafona podignuta zavesa. I poslednje svetlo je upaljeno, nema više ni senki, sve je savršeno jasno. Drama sa više činova, napisana u Prizrenu 1878. godine, uoči Berlinskog kongresa, ulazi u krešendo poslednjeg čina; ostalo je samo da na kraju neko izađe (najverovatnije Edi Rama) i službeno proglasi veliku Albaniju. Praktično, ona postoji. Nemojmo da se lažemo i zatvaramo oči. To je tako, ko slavio ko žalio. Da li će se zvati sjedinjene albanske države, da se i na taj način dodvore Vašingtonu, ili kako već, potpuno je nevažno.

Užasavali smo se pomisli da bi i kod nas, po uzoru na SAD, moglo da dođe vreme da u javnom prevozu ne možemo da vidimo oca ili dedu sa ćerkicom ili unučicom u krilu. Iz straha da ih ne optuže za pedofiliju. Bili smo u neverici da se dotle stiglo.

Predsednička palata Redžepa Tajipa Erdogana 30 puta je veća od Bele kuće, a veruje se i da je najveća palata na svetu izgrađena u poslednjih 100 godina.