BalkansPress

Piše: Sebeastijen Senepar, analitičar iz Francuske

Piše: Miroslav Lazanski

U Visokim Dečanima našao sam juče izgubljenog sebe. I video Božju milost. I Njegovu slavu. I kao nikad u životu zadrhatao pred svecima iskopanih očiju. Video Dečane. Visoke. Grešan i bedan, mali i prolazan, nedostojan…

Piše: Ratko Dmitrović

E, pa evo nas ispred scene sa koje je konačno do plafona podignuta zavesa. I poslednje svetlo je upaljeno, nema više ni senki, sve je savršeno jasno. Drama sa više činova, napisana u Prizrenu 1878. godine, uoči Berlinskog kongresa, ulazi u krešendo poslednjeg čina; ostalo je samo da na kraju neko izađe (najverovatnije Edi Rama) i službeno proglasi veliku Albaniju. Praktično, ona postoji. Nemojmo da se lažemo i zatvaramo oči. To je tako, ko slavio ko žalio. Da li će se zvati sjedinjene albanske države, da se i na taj način dodvore Vašingtonu, ili kako već, potpuno je nevažno.

Užasavali smo se pomisli da bi i kod nas, po uzoru na SAD, moglo da dođe vreme da u javnom prevozu ne možemo da vidimo oca ili dedu sa ćerkicom ili unučicom u krilu. Iz straha da ih ne optuže za pedofiliju. Bili smo u neverici da se dotle stiglo.

Puno puta u javnosti se postavljalo pitanje o vakcinaciji dece. Dobila sam ogroman broj vaših pitanja na tu temu i često o tome govorila u javnosti. Izuzetno važna pitanja pre svega za mlade devojke koje tek treba da rode i mlade mame koje treba vakcinišu decu. Da li treba ili ne treba?! Da li su vakcine dobre ili nisu?! Koja je kontrola vakcine i sl. To je jedno od najozbiljnijih i najvažnijih pitanja u društvu. Radi se direktno o zdravstvenoj bezbednosti naroda. I društvo, i stručna javnosti država moraju da se uključe u rešavanje ovog problema. A problem postoji. I smatram da pre svega stručna javnost olako prelazi preko ovog pitanja.