Neki naučnici upozoravaju da bi se ljudi za koju godinu mogli “probuditi” u svetu koji ne poznaju, opasnom i teškom za život, koji će stvoriti nezaustavljive klimatske promene. Ali, da li je sve to surova istina na koju treba da se pripremimo, ili ipak treba da budemo optimistični?

Kada se govori o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, postoji mnogo zabluda, otvorenih laži i pogrešnih informacija koje kruže internetom.Zapravo, svi sajtovi kritikuju i suprotstavljaju se naučnom zaključku da stvorena emisija gasova staklene bašte šteti globalnom zagrevanju.

U nastojanju da rastumačimo određene zabune oko klimatskih promena, ovo su 5 mitova o njima koji su raskrinkani.

 

ZEMLJA NE MOŽE VIŠE DA SE UGREJE NEGO INAČE ZATO ŠTO SE HLADI

Istina: Postoji razlika između kratkoročnih i dugoročnih vremenskih promena.

Iz dana u dan varira količina padavina, temperature i oblaci koji kruže. Klima, s druge strane, ima prosečni vremenski obrazac na više godina. Prilikom ispitivanja klimatskih promena, naučnici obično ispituju period od 30 ili više godina, dok se vremenske prognoze predviđaju za 5 do 10 dana.

Čak i da klima postane toplija, ipak će i dalje biti hladnih dana i snežnih oluja.

 

 

 

KLIMA SE MENJALA RANIJE I NORMALNO JE DA ĆE SE OPET PROMENITI

Tačno je, klima se menjala u prošlosti, ponekad čak i veoma brzo.

Istina: Ranije su prirodni faktori uticali na promenu klime, ali sad ljudi izazivaju najveći deo njih.

Jedan od najvećih “kontrolora” klimatskih sistema, i u prošlosti i sad, je ugljen-dioksid. Trenutno je količina ugljen-dioksida u atmosferi najveća u ljudskoj istoriji.

 

SUNCE JE ODGOVORNO ZA GLOBALNO ZAGREVANJE

Istina: Naučnici su sproveli studiju tokom koje su posmatrali interakcije sunca sa klimom, i zaključili su da nijedno nedavno ponašanje sunca nije imalo uticaj za današnje smene.

Većina zagrevanja na globalnom nivou u poslednjih 50 godina može se objasniti efektima ljudskih uticaja. Posebno zbog emisije sagorevanja fosilnih goriva i od seče šuma, dok su prirodni faktori odigrali malu ulogu.

 

 

UGLJEN-DIOKSID NIJE OPASAN JER JE BILJAKAMA POTREBAN

Biljkama je potreban ugljen-dioksid da bi se razvijale. Ali, istraživanja pokazuju da previše ugljen-dioksida u vazduhu šteti biljkama jer usevi mogu da budu manje hranljivi.

Istina: Ekstremne toplote i padavine ne mogu da oštete useve.

 

NAUČNICI SE NE SLAŽU OKO KLIMATSKIH PROMENA

Istina: Svi naučnici i istraživači klimatskih promena se slažu da ljudske aktivnosti doprinose globalnom zagrevanju

Jedino postoje debate koliko značajno će biti zagrevanje i koja će mesta biti pogođena.

 

(Izvor: mashable.com)

 

 

 

 

 

 

 

 

Scroll to top