Lekari upozoravaju da ćemo u danima pred nama tel imati sve više težih kliničkih slika među obolelima od kovida, kao i sve više smrtnih slučajeva. Šta se to zapravo dešava, na osnovu čega oni imaju ovako crna predviđa?

Danas smo sa 2.412 zaraženih za 24 časa oborili rekord od početka epidemije krona virusa kod nas, 6. marta. Bolnice su sve punije, trenuto je oko 1.500 pacijenata hospitalizovano, a klinička slika sve je teža...

PROČITAJTE: Patrijarh Irinej POZITIVAN NA KORONU, primljen u kovid bolnicu u Beogradu

 

Član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović rekao je pre nekoli dana da su među novozaraženima mladi starosti između 20 i 40 godina doskora činili 80 odsto, ali sada se ta podela pomera ka starima od 40 do 60 godina, kojih je već 40 odsto.

Branislav Tiodorović

*Branislav Tiodorović, FOTO: SLOBODAN MILJEVIĆ / TANJUG

- To pomeranje virusa u starije grupe znači da se on lakše širi, a to znači i teži oblici oboljenja koji će napuniti bolnice. Ali treba praviti razliku između onih koji pokažu pozitivnost od onih koji su bolesni - rekao je i naveo da niko živ ne može sve da testira i da to ne uspeva ni jednoj Nemačkoj, Francuskoj, a tek ne SAD.

Isto potvrđuje i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš dr Radmilo Janković.

Direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš prof. dr Radmilo Janković

*Direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš prof. dr Radmilo Janković, FOTO: BRANKO JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA

PROČITAJTE: Dr Zoran Vujčić: Ako me je korona išta naučila jeste da smo zemlja puna morona. Na svim nivoima i svih profila obrazovanja

On kaže da prema njegovom iskustvu, u prvom talasu su bili pacijenti starosti od 50 do 70 godina, u drugom dosta mlađi i sada ponovo pacijenti od 50 do 70 godina koji nisu prethodno imali nekih pridruženih bolesti.

 

- Uglavnom su pre korone bili zdravi. To su ljudi srednjeg ka starije životnom dobu, od 50 do 70 godina, i najviše ih je s krajnjeg juga - iz Vranja, Preševa i Bujanovca. Čak 90 procenata njih i na respiratoru i u jedinici intenzivne nege su te starosne strukture. Ne verujem da su se oni direktno inficirali, već će pre biti da su mlađi prenosioci, a da ovi ljudi ozbiljnije obolevaju - rekao je dr Janković za "Kurir" i dodao da je najmlaži na respiratoru u KC Niš ima 46 godina.

Iz ovog pomeranja u starosnoj grupi obolelih jasno se vidi da mlađa populacija, kojoj je i svojstveno da se više kreće i ima više kontakata, na početku talasa je i češće oboljevala. Međutim, kako su mlađi ljudi otporniji i sa boljim imunitetom lakše podnose posledice korona virusa, a mnogi prođu i bez simptoma pa postanu takozvani superprenosioci.

*FOTO: ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJA

Superprenosioci su nam glavni problem!

- Oni su trenutno glavni problem u državi. Oni raznose virus. I njihovo kretanje, popodnevno, večernje. Tu ne mislim na škole, pa čak ni na fakultete, već na to što mladi virus donose posle večernjih okupljanja - rekao je dr Janković.

Ipak, način na koji starija populacija podnosi virus je drugačiji. Poznato je da su njihov organizam i imunitet načeti godinama i potencijalno nekim od hroničnih bolesti pa su zato i podložniji burnijoj reakciji na novi korona virus.

 

Takođe, kako su se u početku više zaražavali mlađi radno sposobni ljudi, a sad stariji - da se primetiti i putanja prenosa virusa.

Kao što je već pomenuto, kod mlađih ljudi kovid ne mora ni da se ispolji kroz bilo koje simptome i oni ovaj virus mogu "preležati na nogama". Međutim, tada, neznajući da su nosioci zaraze, susreću se sa svojim bakama i dekama ili roditeljima i tako im potencijalno prenose virus.

PROČITAJTE: U KAKVOM JE STANjU DOKTOR STEVANOVIĆ? Glavna sestra otkriva kako se oseća direktor Infektivne klinike i član Kriznog štaba

To posledično vodi do više zaraženih u starijoj populaciji kod kojih se ovaj virus teže ispoljava pa samim tim i ne treba da nas začudi ako u budućnosti bude više težih slučajeva, a broj pacijenata na respiratoru "podivlja". Nažalost, tom putanjom bismo imali i više smrtnih slučajeva.

Paralelno sa ovim, to bi značilo i da imamo više hospitalizovanih pacijenta, a već sada sa ovim brojkama se pribojavamo kolapsa zdravstvenog sitema. Pojedine zdravstvene ustanove već prijavljuju da im se bolnički kapaciteti već polako popunjavaju.

Zbog toga je važno da se pridržavamo svih antiepidemioloških mera. Nosite maske, držite distancu i perite ruke. Vodite računa o sebi i drugima.

Scroll to top