Kada kаžete Mundijal, teško da Bora Milutinović neće biti jedna od prvih asocijacija.

Naš legendarni stručnjak Bora Milutinović bio je učesnik čak pet Mundijala, i to sa pet različitih selekcija, u rasponu od 1986. do 2002. godine, vodeći uspešno Meksiko, Kostariku, SAD, Nigeriju i Kinu.

 

Kao svetskog putnika, nismo mogli da ga prvo ne pitamo odakle imamo čast da ga ugostimo, s obzirom na to mu prelaženje meridijana i dalje predstavlja strast, sa destinacijama od Meksika do Bajine Bašte, koja mu ipak uvek izvuče najveći osmeh na licu.

*Foto: Marko Jovanović

- Ovaj put ipak dolazim iz Katara. Sledi Mundijal u Rusiji, ali čak u Kataru bi praktično brzo mogao da počne, toliko se spremaju za Mundijal i postoji jedna velika prednost turnira koji će se tamo održati. Katar je mali, imate Dohu i sve vam je blizu, pa će ljudi moći da odgledaju i više utakmica u toku dana, biće lako doći sa jednog stadiona na drugi. Zato mislim da će ovo biti jedan od najkompaktnijih turnira svih vremena, velika mi je čast što sam mogao da budem uključen u organizaciju. U Kataru će temperaturu na stadionima regulisati ogromni erkondišni, možeš da izabereš da li ćeš igrati na 20 ili 24 stepena celzijusa, pa neće biti problema o kojima se pričalo.

 

Bora je tokom živopisne karijere zaslužio nadimak fudbalski čudotvorac, velika je dilema gde je više cenjen i da li je to uopšte moguće izmeriti. Samo u Kini, primera radi, na društvenoj mreži Weibo, Bora ima na zvaničnom nalogu skoro 6.000.000 pratilaca! Poređenja radi, Novak Đoković ovde ima skoro šest puta manje fanova na stranici, a dobro je poznato koliko je i on poštovan u Kini.

U Kini je proglašen i za jednog od 60 stranaca koji su najviše doprineli razvoju ove zemlje, pa je jasno zašto mu se svaki put obrate kada im je potreban savet.

- Sada sam tamo u funkciji savetnika i teško je njima reći ne zbog sveg uvažavanja koje ukazuju. Kinezi su veoma vredni, marljivi i moram reći da su naši treneri tamo koji su pre mene duže radili zapravo meni otvorili vrata u Kini. Samo moraju bolje da se posvete razvoju svojih igrača, uz sve poštovanje zvezdama koje dovode, ali drago mi je da vidim da su tamo i mnogi naši ljudi i dalje, poput Gudelja ili Dragana Stojkovića.

Podsećanja radi, Bori su mediji u Kini pripisali sve najveće zasluge za istorijski uspeh kada je selekciju 2002. odveo na Mundijal.

Tada je zamenik predsednika Kineske fudbalske asocijacije Jan Šiduo naveo kako je Bora implementirao koncept "veselog fudbala" - nikad nije skidao osmeh i tako je omogućio igračima da opušteniji ulaze u važne mečeve i prevaziđu stres koji se akumulirao velikim očekivanjima javnosti.

Nije sve krenulo sjajno tada, posle neuspešnog prvog kola kvalifikacija protiv Kambožde, Kinezi su Boru izviždali, a Bora im je poručio da ga zanimaju samo reakcije na kraju kvalifikacija. Kada je u oktobru 2001. pobedio Oman sa 1:0, Kina je dozvolila da se oko 100.000 ljudi okupi na Tijananmen trgu, na kom su inače zabranjena okupljanja.

Fudbalski vremeplov nas zatim "baca" u Nigeriju, divlju i nestabilnu, ali fudbalski atraktivnu u 1998. godini.

- Mislite da je to bila najbolja afrička generacija ikada? Stvarno nisam siguran, ali je bila toliko upečatljiva sa toliko dobrih imena i igračima, sa mnogima sam i sada u kontaktu. Okoča, Kanu, Finidi, Babangida, Amokači... Taribo Vest, strašan borac, strašnog srca - kaže Bora lupajući se pesnicom po grudima, još jednom pokazujući koliko je cenio egzibicionistu u čijim smo partijama i mi uživali gledajući ga u dresu Partizana.

Na pitanje koliko je pomogao da Taribo zaigra u crno-belom, makar savetodavno, Bora se samo nasmejao i vratio na priču o nigerijskoj avanturi.

 

- Odigrali smo strašnu utakmicu protiv Španije kad smo ih pobedili sa 3:2, zatim Bugarsku i prošli dalje, žao mi je samo što nismo izneli teret tog meča protiv Danske u osmini finala. U svakom slučaju, Nigerija ostaje kao jedna od najlepših uspomena, a to je bila zemlja koju sam preuzeo praktično pred turnir - podseća Bora, koji odatle pamti i jednu pomalo bizarnu epizodu.

Smrt predsednika Nigerije Abače je uticala da ostane selektor i odvede ekipu dalje, on je razmišljao da skloni Boru jer nije zvao igrače koji su bili njegovi miljenici. U Nigeriji je vladala nacionalna žalost, a zemlji je radost vratio Bora, velikim šamarom Španiji koju su predvodile vedete poput Raula, Jera, Luisa Enrikea i Zubizarete na golu.

Pre toga, avantura sa Amerikancima, kada je Bora predvodio selekciju domaćina Svetskog prvenstva.

- To je predstavljalo i malu improvizaciju jer se krenulo praktično od amaterskog nivoa igrača, ali su Amerikanci bili veoma željni da popularizuju 'soker' i pokažu da čak i ovde mogu da se nadmeću sa svima. Polagali su nade i to nam se vratilo, posle remija sa Švajcarskom pobedili smo Kolumbiju sa 2:1 i to je bila prva pobeda Amerikanaca posle 44 godine.

Nažalost, taj meč je odneo i jednu žrtvu, pošto je kolumbijski defanzivac Andres Eskobar postigao autogol. Samo 10 dana kasnije, sa šest hitaca iz pištolja je ubijen u Medeljinu. Bora je i ovde pokazao magiju, odveo je tim u nokaut fazu, a tamo - Brazil.

- Izgleda da će meni Brazil ostati noćna mora, najveći su u fudbalu i tu nema spora, ali sam skoro svaki put baš na njih morao da naletim - kroz smeh će legendarni stručnjak.

- Sa Kostarikom sam igrao protiv njih 1990. i izgubio sa 1:0, 1994. su postali prvaci sveta pošto su nas izbacili takođe sa 1:0, 2002. su pobedili Kinu sa 4:0. Nije nam se dalo protiv njih, eto, sad će i naša Srbija igrati protiv Brazila, nadam se da ćemo napraviti podvig.

Pre Amerike, Kostarika je bila ta koja je osetila šta se sve može da Milutinović vodi tim.

- Eto, žreb je hteo da i sa njima budemo sada u grupi na Mundijalu u Rusiji. Tikosi su nešto posebno, sujeverni su i imaju nestvaran temperament, večno su mi ostali u srcu, drago mi je što sam i ja njima, žao mi je samo što ću morati malo da ih razočaram, ipak ću morati da navijam za svoju zemlju na Mundijalu. (smeh)

 

- Na avionskim kartama nam je pisalo da ćemo doći 22. juna, treći meč smo igrali dva dana ranije. Pokazao sam igračima i rekao im da učine sve kako bi se ove karte bacile u đubre, a mi smo pobedili Škotsku i Švedsku, prošli dalje. Tada je to bila senzacija, ali sada Kostariku ne treba gledati kao tim koji deluje iz pozadine kao neko ko može pomrsiti račune, Kostarika je tim koji ravnopravno može da se nadmeće sa svima. Mnogo su napredovali od 1990. godine i četvrtfinale na prošlom Mundijalu je sve samo ne slučajnost - upozorava Bora, koji je tadašnji tim preuzeo samo tri meseca pre turnira i učinio je isto što i sa Nigerijom kasnije, kada je imao sličan hazarderski potez.

Jedna njegova anegdota sa Mundijala iz 1990. najbolje oslikava šta je formula uspeha sa timovima koji su daleko od svetskog vrha, podsetiće vas i na epizodu u Kini. Kada je Kostarika gubila od Švedske na poluvremenu, Bora je igračima rekao jednu stvar: Zaboravite na rezultat, budite kao deca i radite ono što ste radili kad ste bili mali, samo se zabavljajte!

Rečeno - učinjeno, avionske karte su pocepane, a Kostarika je zasluženo došla do bonus meča u osmini finala, u kojoj je ipak prejaka bila Čehoslovačka sa 4:1.

*Foto: Marko Jovanović

Meksiko pamti po Hugu Sančezu, slavnom golgeteru Reala, sa kojim je daleko dogurao na Mundijalu 1986, i odmah se "prebacuje" na španski jezik, na kome znatno brže priča.

- Volim tu vatrenost koju imaju u govoru i jeziku, zbog čestog odsustva iz zemlje najbolje i najbrže pričam na španskom. U meksičkom timu Pumas sam i završio igračku karijeru, zatim počeo da se bavim trenerskim poslom. Bio je to univerzitetski tim koji je posle prerastao u ozbiljnu ekipu i bazu reprezentacije koja je potom uspela da ostvari uspeh na Svetskom prvenstvu.

 

Sada će se naći u ulozi navijača, a podsetili smo ga i na podršku koju je pružio svojevremeno Slavoljubu Muslinu.

- Ja sam tada kolegijalno i sa stanovišta njegovih rezultata rekao šta mislim, on je tu ekipu odveo na Mundijal i bilo je najlogičnije da je na Svetskom prvenstvu i vodi. Žao mi je što to nije slučaj - iskren je Bora, koji ima jednostavnu poruku za Mladena Krstajića.

- Poručio bih mu samo da uživa! Uživaj, jer Mundijal je nešto što se mora doživeti i u čemu se mora uživati - kaže tvorac "veselog fudbala".

*Foto: Marko Jovanović

Vodio je Bora još Honduras, Jamajku i Irak, a na pitanje da li mu je žao što još neku ekipu nije vodio, ima zanimljiv odgovor.

- Znao sam da ćete me to pitati i sigurno mislite i na našu Srbiju. Iskreno, ni za čim ne žalim, toliko sam toga doživeo i ne bih pričao čak ni o drugim zemljama koje su bile nekada u opticaju za vođenje tima. Sve što je bilo, bilo je i ostalo u lepom sećanju.

Od Meksika do Kine, ništa mu ništa ne prija kao Bajina Bašta koju obiđe nekoliko puta godišnje.

- Šta će ti više tamo? Imaš Drinu, Taru, svež vazduh, sve što ti treba da uživaš i odmoriš, napuniš baterije, vratiš osmeh. Iz Bajine Bašte imamo i Laneta Jovanovića, koji je dao onaj čuveni gol Nemcima na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Ja sam ga u šali zadirkivao pre odlaska, 'ko je ovaj momak sa spiska', a on je doneo istorijsku pobedu. Sada je reprezentativac Nikola Maksimović kog ne poznajem, ali se nadam da će biti taličan kao Lane - kaže Bora, uz večiti osmeh koji je usrećio čak pet zemalja.

(BalkansPress / Telegraf.rs)

Scroll to top