Često čujemo savet: "Mislite pozitivno i dogodiće vam se lepe stavri". Ove reči nisu neosnovane, ali da da biste stigli do cilja, pored pozitivnih misli morate promeniti i određene navike. Bez jakog uma nema ni srećnog života. 

Sa rečima morate biti veoma odmereni jer svaka ima svoju težinu i značenje, a često mogu biti pogrešno protumačene. Postoje fraze koje se emocionalno inteligentni ljudi trude da izbegnu u svakodnevnom razgovoru.

Greška je velika što ono nemirno dete tuku, a ono je najčešće inteligentno dete. I baš ta inteligencija mu ne da da se pomiri lako sa svim što mu se kaže.

Do nedavno se mislilo kako psihologija i filozofija idu ruku pod ruku. Bilo je to tokom 1870 – ih godina, dok psihologija nije postala samostalna naučna disciplina. Od tada kroz više studija i tehnološki napredak, naučili smo mnogo, iako smo samo zagrebali tek površinu.

Smeh je vizualna ekspresija pozitivnih emocionalnih stanja poput radosti, veselja, sreće i olakšanja. U nekim prilikama može biti uzrokovan suprotnim emocionalnim stanjima poput sramote, izvinjena ili zbunjenosti. Da li je nečiji osmeh iskren otkriva sitnica na licu uočljiva u nekoliko sekundi.

Svi veruju da mališani vremenom prevaziđu ove navike, ali one su nekad uvod i rani znakovi težih psihičkih stanja.

Preterana briga ostavlja posledice na mentalno i na fizičko zdravlje. Može da izazove stres, depresiju, umor i loše zdravstveno stanje.