Srpska pevačica Anica Milenković već godinama živi u Americi, a starije generacije je pamte iz devedesetih godina kao devojčurka sa pesmom "Lančić".

Anica je počela da se bavi pevanjem krajem osamdesetih i tada je preko noći postala velika zvezda. Međutim, u Ameriku je otišla 2007. godine na turneju i tamo je ostala do danas, te je otvorila dušu i ispričala koji su njeni alternativni poslovi sada kada hara korona virus.

PROČITAJTE: PROFESORE NESTOROVIĆU, HVALA VAM Potresna ispovest majke: Dete mi je rođeno sa teškom dijagnozom, a onda se pojavio on...

- Pre korone imala sam mnogo posla, nisam stajala. Onda je usledio ovaj haos i, naravno, da je posla manje. Ja sam neko ko nikada ne kuka nad sudbinom. Nikada nisam imala muškarce sa parama, uvek sam u sebe ulagala sama. Imam dvoje dece, ćerkicu Barbaru i sina Filipa, kojima sam najpotrebnija sada kada rastu. Prošla godina je bila odlična za pevanje. Onda je došla korona i posla više nema - rekla je pevačica i dodala:

 

- Pošto sam u Floridi, ovde dosta ljudi ima kuće i stanove koje izdaju ljudima iz celog sveta. Ja sam te kuće održavala. Plaćena sam bila za to da sređujem i čistim tuđe stanove, kuće. Održavala sam banke, tamo bila supervizor. Hvala bogu, odlična sam u tome i za istog čoveka radim već tri godine. Kako su stala putovanja, a i moje svirke, morala sam više da zaradim za svoju decu, pa sam počela da radim sa starim ljudima.

Anica je rekla da nije lako brinuti o starijima, ali da se ona nijednog posla ne stidi jer joj treba novac zbog dece.

- Nedavno sam čuvala jednu baku koja ja, nažalost, preminula, bila je vezana za krevet. Sada čuvam njenog muža. Ta briga o starim ljudima je nešto što mene ispunjava. Ja se ne stidim, ja sam sposobna. Znam da ako sutra ne budem mogla da zarađujem pevanjem, naći ću posao. Ne stidim se da ispričam nekome kako se babi briše dupe, pa kako je kada počne da se guši, kada treba da je okreneš na stranu da se ne uguši. Te ljude treba presvlačiti, te ljude treba kupati, većina njih nije sposobna, stari su, bolesni. Ja sam uvek imala da se okrenem poslu koji će mi doneti hleb u kuću za moju decu. Ponosna sam na sebe što mogu svakakav posao da radim. Ja sam odrasla na selu, čuvala sam koze, ovce. Muzla sam krave. Radila sam sve što se radi na selu - rekla je pevačica i dodala:

- Ne stidim se ovoga što sada radim, a nema ni potrebe. Mogu da preživim i stvaram, moja deca imaju sve što im je potrebno. Nikada mi niko ništa nije dao, sve sam sebi plaćala sama. Svi misle da je kod pevača sve samo sjaj i glamur, da je sve markirano. Mnogi nas tako gledaju. Ima pevača koji tako žive. Mene ne impresionira novac, vile, skup nakit, brendirana garderoba. Ja sam nosila skupe krpice, imala skupu šminku, mene to više ne ispunjava. Rad sa starima je veoma emotivan posao. Naučila sam koliko je njima malo potrebno da budu srećni. Stisak ruke, da ih pomiluješ po kosi. Ja sam pronašla sreću. Nemam ni blizu onoga što sam imala, ali sam sada srećnija - ispričala je Anica u ispovesti za Srpski telegraf.

Scroll to top