Proteklu 2014. godinu nećemo pamtiti po dobrom, jer su Srbiju obeležile katastrofalne mećave, poplave, klizišta, i olujne kiše praćene gradom, čije posledice ni danas sa sigurnošću ne mogu da se utvrde.

Ukratko, pamtićemo je veoma dugo po lošim stvarima, i ne daj Bože da nam se opet ponovi.

 

Foto: vs.rs

 

Sve je počelo krajem januara kada je olujni vetar blizu granice sa Mađarskom potpuno paralisao saobraćaj na međunarodnom putu E-75, a u narednih nekoliko dana desetak gradova u Vojvodini je bilo maltene odsečeno od svetazahvaljujući  olujnom vetra koji je izazvao nanose snega na putevima,prouzrokovao zastoje u saobraćaju i zarobljavanje putnika u smetovima na mnogim putevima.

 

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

 

Tokom kritična dva dana, vatrogasci spasioci, pripadnici policije i Vojske Srbije evakuisali su 900 osoba, a u privremena prihvatilišta bilo je smešteno oko 1500 osoba.

Najgore je bilo kod Feketića. Tamo je više od 700 ljudi spaseno iz snežnih smetova, gde je više od 16 sati bilo zarobljeno oko 1.000 ljudi. Vojnim helikopterima evakuisane su 172 osobe. Granični prelaz Horgoš bio je zatvoren za  saobraćaj.

 

Foto: vs.rs

 

Svi državni resursi su bili uključeni u pomoć unesrećenima a presudnu ulogu u spašavanju imali su helikopteri Vojske Srbije.

Taman kada smo pomislili da tokom ove godine više nećemo imati prirodnih nepogoda, desio se ciklon „Tamara“, koji je zahvatio područje srednje i jugoistočne Evrope 13. maja 2014. godine.

Centar ciklonalnog polja bio je nad Srbijom i Bosnom i Hercegovinom, gde je između 13. i 15. maja izlučena velika količina padavina, najveća ikada zabeležena od kada se vode meteorološka osmatranja. Slabljenje i nestanak ciklona započeto je tokom 16. maja.

 

Foto: Tanjug/Srđan Ilić

 

Obrenovac je bio najteže pogođen poplavama, a procenjeno je da je 90% naselja potopljeno. Celo naselje od oko 8700 stanovnika je evakuisano. Pored Obrenovca se nalazi termoelektrana Nikola Tesla, najveća termoelektrana u Srbiji, koja je takođe bila ugrožena.

Međutim, ona je ostala nepotopljena zahvaljujući dobrim intervencijama. Termoelektrana Kostolac, koja daje 11% električne energije Srbije, je bila ugrožena izlivanjem Mlave.

 

Foto: Tanjug/Sava Radovanović, Profimedia

 

Dva bedema džakova sa peskom je bilo probijeno, ali voda nije probila poslednju liniju odbrane. Centri Paraćina, Petrovca na Mlavi, Svilajnca i Smederevske Palanke su bili poplavljeni.

Poplavni talas na reci Savi kod Šapca dostigao je kotu od 6,6 metra, što je najviši nivo ove reke u tom gradu od kada se vodi evidencija.

 

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

 

Do 16. maja 7.618 ljudi je bilo evakuisano, 20 je povređeno, dok je tri lica izgubilo život.

U Sremu su evakuisana sela Jamena, Morović i Višnjićevo.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić opisao je poplave kao „najgoru prirodnu katastrofu koja je ikada zadesila Srbiju“. Napomenuo je da poplave ovih razmera nisu stogodišnje, već hiljadugodišnje, odnosno dešavaju se jednom u hiljadu godina.

 

Foto: Ilustracija / Tanjug/Rade Prelić

 

Vlada Srbije je zbog žrtava poplave i klizišta proglasila tri dana žalosti, 21, 22. i 23. maj. Tokom 23. maja je ukinuta vanredna situacija na nivou Srbije, dok je ostala na snazi vanredna situacija u dva grada i 17 opština koje su bile direktno ugrožene.

U pitanju su gradovi Šabac i Sremska Mitrovica i opštine Obrenovac, Ljig, Ub, Lajkovac, Osečina, Paraćin, Mionica, Svilajnac, Smederevska Palanka, Šid, Trstenik, Kosjerić, Bajina Bašta, Krupanj, Mali Zvornik, Koceljeva i Vladimirci.

Osim srušenih kuća, odnetih puteva i mostova, a posebno ljudskih života, poplave su nanele veliku štetu i poljoprivredi, zemljištu i usevima i stoci.

 

Foto: Ivan Petrović

 

Kada su konačno stale poplave i podivljale reke, proradila su i brojna klizišta, a najviše je nastradala opština Krupanj, koja je praktično zbog vodene stihije i klizišta bila odsečena od sveta.

Šteta koja je izazvana u ovoj opštini sa 17.500 stanovnika procenjena je na oko 500 miliona dinara, a u verifikaciju te procene uključeni su i ekspertski timovi Ujedinjenih nacija. Mnoge porodice su ostale bez domova.

 

Printskrin: Youtube/Zeljko Gosic

 

Kada je došlo leto, i kada smo mislili da je gotovo, varljiva priroda je ponovo pokazala svoju moć. Za nekoliko dana, usred jula, pala je neverovatna količina leda, na mnoge gradove u Srbiji, pre svega u Šumadiji, Pomoravlju i Južnoj Srbiji, i potpuno uništila ovogodišnje useve voća.

Oluje su trajale najviše po pola sata, komadi leda su dostizali veličinu pesnice, a nemi seljaci su mogli samo da gledaju kako im nevreme uništava sve ono od čega žive.

 

Foto: Telegraf

 

Na kraju, kao da nije bilo dosta svega, došlo je i blato. Sredinom septembra, došlo je do novih kiša, novih odrona, a bujice blata uništavale su mesta u Istočnoj Srbiji i menjala geografiju čitavih predela. Najviše je stradalo mesto Tekija.

Na to mesto se bukvalno obrušio deo brda i preplavilo ga muljem i kamenjem.Ponovo su mnoge porodice ostale bez svojih kuća, a na raščišćavanju haosa ponovo su aktivno uključene jedinice vojske, bez čije mehanizacije ne bi mogli da se stvore uslovi za nastavak života u ovom stradalom mestu.

 

Foto: Tanjug/Srđan Ilić, Telegraf

 

Iako je stigla obimna međunarodna humanitarna pomoć, iako su zahvaljujući donacijama stranih zemalja ponovo izgrađene mnoge kuće koje su srušene, mnogi građani naše zemlje dugo će pamtiti po zlu ovu odlazeću godinu, jer ono što je uništeno, teško da će moći ikada da se ponovo izgradi.

 

Printskrin: Youtube/gagacc , Telegraf

 

Zbog svega ovoga, godinu koja odlazi pokušaćemo da zaboravimo što pre. Međutim, ima dosta onih kojima će ostati urezana u pamćenje dok su živi, jer mnogo je ljudi nastradalo, i napravljena je katastrofalna šteta.

BILO – NE PONOVILO SE!

(Izvor: Telegraf.rs)  

 

Scroll to top