Nobelovac i pisac Ivo Andrić zabeležio je u svojoj knjizi "Znakovi pored puta" i jednu iskrenu i lepu molitvu. Ako ste u mogućnosti, čitajte je stalno:

"Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj - pošto od tvoje volje sve zavisi - da uvek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna.

Daj da predmet naših želja bude viši i lepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne iznevjrimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor.

Daj nam prav put, sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja.

I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimneharmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svakim delićem bića želimo".

(Stil.Kurir.rs)

Scroll to top