Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri. Čovek je to nekoliko dana čekao i sada je seo i gledao kako se leptir satima muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor. Onda je leptir stao. Činilo se da ne može dalje i da odustaje.

Zato je čovek odlučio pomoći malenom i nemoćnom leptiru: uzeo je makazice i razrezao čauru i leptir je s lakoćom izašao. Ali je imao krhko telo i smežurana krila.

 

Čovek je nastavio posmatrati leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga. Međutim, ništa se nije dogodilo! Leptir je celi svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo. 

Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da je poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čaure, osmislio Bog, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kad se oslobodi čaure da bude spreman leteti.

Scroll to top