BalkansPress

Dobro došli!

Komentarišući najavu turskog predsednika da će krenuti u lobiranje za nezavisnost tzv. Kosova predsednik Srbije kaže da će razgovarati s njim.

„Erdogan je veliki političar, realno, i Turska je velika sila. Pokušaću da razgovaram sa njim. Do 1. septembra, prema Vašingtonskom sporazumu, obe strane imaju obavezu da nema lobiranja za priznanje ni otpriznavanje“, rekao je Aleksandar Vučić u Despotovcu

„Ako od 1. septembra, dokad važi vaš sporazum, krenu, ostaje nam da se branimo“, dodao je Vučić.

PROČITAJTE: Konačno objavljen Grajfov izveštaj o Srebrenici — na 1.036 strana! Evo šta u njemu piše...

 

„Turska je velika slila, Erdogan je veliki lider, ja sam mali i zanemarljiv i Srbija je manje značajna, ali nije toliko mala da ne bi pokušala da se suprotstavi, jer štitimo svoje. Ovo nije tursko i nije pripadalo Turskoj i neće. Ostaje nam da se branimo“, rekao je Vučić.

Dodao je i da veruje da će Erdogan ublažiti taj stav, ali ako ne ublaži, Srbija će se boriti.

„Mi alternativu nemamo. Štitićemo narod na KiM, ali videćete i to da ni mi nismo tako mali“, kazao je Vučić.

O izjavi Bakira Izetbegovića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je izjavu Bakira Izetbegovića povodom reči ministra MUP-a naše zemlje Aleksandra Vulina. „Nisam neko ko će da zapuši usta bilo kome. To može da radi Bakir (Izetbegović). Vulin je moj prijatlej sa njim se ne slažem u nekim stvarima. To je bio njegov stranački skup na koji sam bio pozvan. On je imao govor i nije moje da ga ućutkam“, kazao je Vučić tokom posete Despotovcu.

„Srbija ima svoje granice i one su priznate u UN i one nas jedino interesuju, računajući i Kosovo i Metohiju kao deo Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244. Tačka. Neću da se izvinjavam nikome više, nikada više“, naveo je on.

“Oni su ti koji govore o ukidanju RS. Vulin je govorio o nečemu što misli, to pitajte njega… Interesuje nas samo da čuvmao svoje”, dodao je predsednik Srbije.

 

Zašto Erdogan poziva na priznavanje tzv. Kosova

Rad na promovisanju interesa Prištine trajna je instrukcija za turske diplomate, ali treba ozbiljno analizirati zašto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji ništa ne govori slučajno, odlučio da baš u ovom trenutku najavi pojačano lobiranje za priznavanje tzv. Kosova i to izričito u sadejstvu sa SAD, rekao je danas bivši ambasador Srbije u Turskoj i UNESCO, profesor Darko Tanasković.

On je predočio da je od dolaska Bajdenove administracije na vlast povećan pritisak na države koje nisu priznale tzv. Kosovo, a posebno na evropske zemlje.

– Grčka je za to najbolji primer. Posle stagniranja procesa priznavanja nezavisnosti (tzv.) Kosova tokom poslednjih godina, pa i odustajanja pojedinih država od odluka o priznanju ili njihovog suspendovanja, pretpostavljam da će uslediti intenziviranje ukupnog procesa usmerenog ka onome što se naziva “konačnim rešavanjem” tog otvorenog pitanja koje opterećuje odnose na Balkanu, ali “konačnim rešavanjem” bez uvažavanja legalnih i legitimnih interesa Srba i Srbije, ili uz minimalno ,“kozmetičko” simuliranje njihovog zadovoljavanja – kazao je Tanasković.

Srpski diplomata, međutim, ne predviđa masovniji odziv na pozive prištinskih lobista, jer mnoge države imaju svoje autentične, jake razloge zbog kojih zaziru od međunarodne afirmacije nezavisnosti lažne države, iako očekuje da će Turska diplomatija nastaviti da razvija i širi svoj front lobiranja.

 

U kontekstu te nove faze stezanja obruča oko Srbije, čiji je međunarodni položaj u novije vreme ojačan, i objektivnog zamiranja dijaloga između Beograda i Prištine, usled dirigovane šiptarske opstrukcije, radiće se i na povećavanju broja država koje priznaju nezavisnost naše južne pokrajine, pa će nekog manjeg pomaka na tom planu verovatno i biti. Ne predviđam, međutim, masovniji odziv na pozive kosovskih lobista, jer mnoge države imaju svoje autentične, jake razloge zbog kojih zaziru od međunarodnog afirmisanja kosovske nezavisnosti. SAD i Turska će sigurno biti u prvim redovima te nove kampanje, tim pre što je reč o jednom od ne tako brojnih pitanja u vezi sa kojima postoji potpuna podudarnost stavova Vašingtona i Ankare.

– Ciljna grupa neće biti samo i prvenstveno muslimanske zemlje, kako bi se moglo pretpostaviti, već, recimo, i nemuslimanske azijske i afričke države, sa kojima je Ankara poslednjih godina uspostavila i proširila pre svega ekonomsku saradnju. Rad na promovisanju interesa Prištine trajna je instrukcija za turske diplomate, pri čemu se njihovo delovanje taktički prilagođava prirodi i stanju bilateralnog i multilateralnog terena za koji su zaduženi. Ipak, ne očekujem preteranu rezultativnu efikasnost turske diplomatske ofanzive na ovom planu – ocenjuje Tanasković i dodao da je Erdogan pred posetu turskom delu Kipra, koji je nepriznat od cele međunarodne zajednice, iskoristio priliku da progovori da će se Turska udružiti sa Bajdenom u vezi sa priznavanjem lažne države.

– Tek će se videti koliko će mesta pripasti (tzv.) Kosovu na pretrpanoj agendi njihovog septembarskog susreta u Njujorku. Ali, oprez je više nego nužan – zaključuje Tanasković.

Scroll to top