Šiptar je pogrdna reč za Albance, sad je i zvanično.

Viši sud sankcionisao je, između ostalih, termin "šiptar" kao govor mržnje.

Ovu informaciju na Tviteru je objavila Inicijativa mladih za ljudska prava. 

 

Kako se navodi, sud je prvostepenom presudom protiv jednog lista utvrdio da je obavljivanjem teksta "Fašisti napadaju" povređeno pravo na zabranu govora mržnje iz člana 75. Zakona o informisanju.

Na društvenim mrežama pak povela se čitava polemika oko toga da li je reč "šiptar" sporna.

PROČITAJTE: PRST U OKO Ministar odbrane Crne Gore u Prištini nazvao Kosovo "ISKRENIM PRIJATELJEM", a ima i PORUKU ZA SRBIJU

 

Ova presuda inače se odnosi na tekst "Fašisti napadaju" u izdanju jednog beogradskog dnevnog lista od 19. januara 2017. godine.

- Sud je takođe u presudi izneo stav da predmetni tekst predstavlja govor mržnje ne samo prema Aniti Mitić, već i prema organizaciji Inicijativa mladih za ljudska prava, kao i svim njenim članovima, naročito prema onima koji su bili na tribini u Beški - navodi se u saopštenju.

U obrazloženju presude sud je kao govor mržnje naznačio reči "Šiptar", "jurišnici", "fašisti".

 

- Sud je takođe ukazao da upotreba termina 'šiptari', 'soroševsko-šiptarska organizacija' i 'specijalni rat' predstavlja govor mržnje kao i prekršaj obaveze novinara da neguje kulturu etike i javne reči - dodaje se u saopšenju.

Iz Inicijative mladih za ljudska prava napominju da te izraze koriste predstavnici vlasti, političkih partija i pojedini poslanici "kako prema svojim oponentima, tako i prema građanima drugačijih uverenja, drugim organizacijama civilnog društva tako i prema medijima koje smatraju neprijateljskim.

PROČITAJTE: LEKAR DARKA LAZIĆA: NIJE DOBRO! Da mogu da predvidim šta će biti s njim, dobio bih nobelovu nagradu!

- Dodatni značaj ove presude jeste i u tome što postavlja branu za povredu ličnosti, dostojanstva i integriteta kao oblika govora mržnje prema braniteljima i braniteljkama ljudskih prava, a među koje svakako spada i Anita Mitić. Na meti kampanja govora mržnje i ugrožavanja bezbednosti uglavnom su žene poput Sonje Biserko, Nataše Kandić, Jelene Milić, Borke Pavićević, Žena u crnom i drugi branitelji i braniteljke ljudskih prava" - zaključuje se u saopštenju.

(BalkansPress / espreso.rs)

Scroll to top