Da li će u skoroj budućnosti i u Srbiji biti zabranjeno korišćenje termina "mama" i "tata", "dame" i "gospodo", ili bilo kakvo obraćanje koje bi ukazivalo na to da, otkako je sveta i veka, postoje samo dva pola, muški i ženski?

PROČITAJTE: 

Sudeći prema izjavama naših stručnjaka, taj dan nije blizu, ali se može očekivati da će evropske institucije, kojima želimo da se pridružimo, od nas tražiti da se prilagodimo ovim, u mnogim zemljama prihvaćenim standardima "rodne ravnopravnosti".

Polemiku o nametanju drugačijih vrednosti od onih tradicionalnih i većinski prihvaćenih u našoj zemlji, nedavno je opet pokrenula odluka jedne strane kompanije, da na zahtev transrodnih osoba sa svojih proizvoda skine oznaku za ženski pol. Mnogi smatraju da se iza "društveno odgovornog" poslovanja krije marketinški potez, dok drugi naglašavaju da je ovo još jedan atak Zapada na porodicu, kojim se ruše tradicionalni obrasci, a u kojima nema mesta ni za kakav "treći pol".

 

S druge strane, predsednik Rusije Vladimir Putin odbacio je tokom nedavne rasprave o ruskom nacionalnom identitetu, na sastanku savetodavnog tela Kremlja, zamenu tradicionalnih porodičnih struktura zamišljenim "naprednijim" primerima sa Zapada.

- Rekli ste da se reč "majka" ne može zameniti. Ispada da možda i može. U nekim zemljama zamenili su je rečima "roditelj broj jedan" i "roditelj broj dva". Nadam se da se to ovde nikada neće dogoditi - istakao je Putin.

Sagovornike "Novosti" pitali smo da li misle je naše društvo spremno za ovakve radikalne promene i da li one neminovno dolaze, bez obzira na to da li će ih prihvatiti većina građana.

Ilustracija: Toše Borkovića

Prema mišljenju psihoterapeuta Zorana Milivojevića, nijedno tradicionalno društvo ne prihvata lako bilo šta što mu se nameće.

- Meni je nezamislivo da građani Srbije pristanu na formulu "roditelj 1" ili "roditelj 2", umesto reči "majka" i "otac" - navodi Milivojević. - Sasvim je razumljivo da se NVO bave zaštitom manjinskih prava i zalažu za ovakve promene, jer su na sebe preuzele zaštitu osetljivih grupa. Tu je i jedan deo elite koji sebe smatra kosmopolitskim i prozapadnim, i oni zajedno vrše pritisak na državne organe da promene neke prakse. Ali, istovremeno, verujem da će velika većina biti protiv toga, jer ne vidi razuman razlog da se menjaju ni termini, ni odnosi u porodici.

Kada je reč o ukidanju oznake za ženski pol, Milivojević smatra da kompanije pokušavaju da uvaže prava osetljivih grupa i da ih ne uvrede, a da se iza toga krije strah od gubitka profita.

 

- Nameću se kao prvoborci za vrednosti i prava, jer su socijalne mreže pune onih koji su spremni da svoju političku ispravnost dokažu tako što će "linčovati" svakog za koga smatraju da je ugrozio neku od ovih, osetljivih manjinskih grupa - smatra Milivojević.

 Stručnjaci privrženi tradicionalnim obrascima veruju da bi ovakve promene i rodno neutralno društvo bili pogubni po porodicu i vrednosti srpskog naroda.

- Naročito je pogubna ideja rodno neutralnog vaspitanja, gde dete vaspitavate tako da nema pol, da je nekoliko dana muško, a nekoliko dana žensko, očekujući da će ono, kada dovoljno odraste, izabrati rod u kojem se najbolje oseća - objašnjava Milivojević. - Kako će ta rodna zbunjenost da utiče na porodicu, zajednicu, možemo lako da pretpostavimo.

S druge strane, docent dr Zorica Ivanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu smatra da uvođenje neutralnog termina "roditelj" u institucije zapadnoevropskih društava predstavlja veliku novinu i promenu i u tom smislu zahteva dalje praćenje.

- Zahteva i istraživanje, ali i preciznost kada se govori o ukidanju termina "mama" i "tata", da se ne bi stekao utisak da je svaka njihova upotreba upitna - objašnjava doc. dr Ivanović. - U našem društvu brak između osoba istopolne seksualne orijentacije nije ozakonjen, kao ni njihovo roditeljstvo, tako da je rasprava o njihovoj diskriminaciji na nivou upotrebe srodničkih termina u školama i drugim institucijama trenutno bespredmetna.

 

Naša sagovornica nije saglasna sa konstatacijom da ovakve promene uzdrmaju javnost samo u zemljama koje važe za isključivo tradicionalne, kao što je naša, već rasprave postoje i u "osvešćenijim" zemljama, poput Francuske, gde su ove promene zaživele.

- Drugo je pitanje da li je argumentacija validna. Radi se o vrlo značajnim promenama, i pretpostavka da se samo kod nas javnost tim povodom pokrene i uzburka može da predstavlja jedan vid "autobalkanizacije" - kaže doc. dr Ivanović. - Ono što nedostaje jesu rasprave koje se ne bi odvijale samo na društvenim mrežama. Teza o urušavanju porodice se u našem društvu često pojavljuje kada dolazi do promena tradicionalnih porodičnih oblika i pojave novih.

MANjINA GLASNIJA OD VEĆINE

- Uvek je onaj ko se smatra ugroženim, dakle, pripadnik neke manjine, najviše motivisan da nešto promeni - objašnjava Milivojević. - Ako se tome pridodaju i sredstva kojim se podržavaju ovakve inicijative, onda su oni i najglasniji. Većina je uljuljkana u sadašnje stanje, smatra da će ono trajati, tako da po pravilu reaguju onda kada je već kasno, kada je društvena promena pustila koren.

(BalkansPress / Izvor: Novosti.rs)

Scroll to top