Naučnici kažu da su creva drugi mozak. I to s dobrim razlogom. Stanje inteligencije, pamćenja i raspoloženje zavise od zdravlja creva i stomaka.

Kada se zaljubimo osećamo "leptiriće u stomaku". Kada nešto nije "kako treba", nešto nas "preseče" preko stomaka. Kada smo uplašeni, stomak nas upozorava. Sve ovo pokazuje da ljudske emocije u velikojmeri određuju stanje unutrašnjih organa.

PROČITAJTE: DR NESTOROVIĆ: Koronavirus obično ne napada žene, a deca skoro uopšte ne obolevaju

 

Svi mi imamo svoj mikrobiom - poseban, poput naših veza između neurona. Broj bakterija koji žive u ljudskom telu značajno prelazi broj njegovih ćelija. Ceo ovaj skup mikoorganizama naziva se "mikrobiom", a većina ovih bakterija živi u našim crevima. 

Creva igraju ključnu ulogu u borbi protiv upalnih procesa i regulisanja imuniteta.

Crevo je složen sistem koji uključuje preko 100 miliona neurona koji zajedno formiraju enterički nervni sistem. EHC se obično naziva drugi mozak, jer se tokom zrenja fetusa u materici formira iz istih tkiva kao i centralni nervni sistem.

Creva i mozak često dolaze u kontakt preko neuronskih, imunih i endokrinih veza.

S obzirom na blisku vezu mozga i creva, postoje jasno zašto emocionalni i psihološki faktori ponekad dovode do doređenih simptoma povezanih sa digestivnim traktom. Ovo je posebno uočljivo kada crevo podseća daje signale bez posebnog razloga. 

Nova naučna istraživanja su otkrila da je nemoguće izlečiti poremećaje organa za varenja, a da se pri tome ne obraća pažnja na emocije i stres.

Osobe koje su pristupile lečenju metabolizma i creva iz psihičkog ugla, imali su bolje rezultate od onih koji su koristili tradicionalni pristup.

Smatra se da se poremećaji rada creva utiču na stvaranje Alchajmera, multiple skleroze, autizma i Parkinsonove bolesti.

Takođe je studija pokazala da procesi u crevima utiču na depresiju. U isto vreme, brojni eksperimenti na životinjama pokazali su da manipulacija mikrobiotom u crevima zaista može da izazove anksioznost, pa čak i depresiju.

Scroll to top