Mi smo energetska bića. Hrana je energija. Naše su misli energija i mi plivamo u okeanu energije. Moramo biti svesni činjenice da sve što razmišljamo i sve što radimo ima vrlo značajan uticaj na sve oko nas. Na ljude, biljke, planetu Zemlju, itd. Naše misli i dela imaju uticaj na sve oko nas.

Kao rezultat našeg odgoja u školi i od strane roditelja i okoline, programirani smo da razmišljamo kako smo mi gospodari ovog sveta i možemo raditi što god želimo. Svaka reč koju izgovorimo stvara obrazac misli u eteričnoj i astralnoj dimenziji, i tako naše reči i misli utiču na hranu koju pripremamo.

Uzimajući to u obzir, nije fizička hrana ta koja ima moć da ujedini ljude, već namera koju ona prenosi. Čak i hrana za koju se smatra da je ‘u neznanju’, poput trulog mesa životinja ili hrane koja je zagađena mnoštvom vešračkih sastojaka, može imati neku moć stvaranja jedinstva među ljudima, makar privremeno, ako je prožeta namerom ljubavi. To je jasno vidljivo tokom praznika kao što su Božić i Uskrs.

 

Međutim, takvi ujedinjujući učinci su kratkotrajni te, kao i svaka dobra namera, brzo bivaju preplavljena osećanjima straha, boli i tuge životinja, osećajima koji su prisutni u mesu. Za dugoročni i najtransformativniji uticaj hrana treba biti potpuno oslobođena bilo kakvih negativnih osećaja, uključujući one koji dolaze od zaklanih životinja. Najčišća hrana je ona koja se priprema s ljubavlju, te ona koja je oplemenjena molitvama.

Autor i reditelj David Wilcock veruje da ulaganjem pozitivne energiju, hranu možemo učiniti zdravijom za sebe i druge: “Strukturu svoje hrane možete promeniti namerom… To je razlog zašto je tako važno blagosloviti svoju hranu jer je na taj način činimo još potentnijom, stavljajući svoju energiju u nju.”

Hrana je uglavnom voda, koja je najmoćniji provodnik energije misli. Sva hrana na taj način sadrži energetski otisak koji je proizašao iz načina uzgajanja, rukovanja, skladištenja, pripremanja, kuvanja i posluživanja. Svaka osoba koja dođe u kontakt sa hranom u njenom putovanju od sejanja do tanjira suštinski utiče na energetski kvalitet hrane i na kraju utiče na naše fizičko, mentalno i duhovno zdravlje. Misao ili psihička energija svake osobe dodaje se paleti svesnih misli koje na kraju ulaze u naše telo.

 

Dakle, sva hrana koju jedemo je bila u kontaktu s mnogim ljudima i svi oni ostavljaju svoj energetski pečat na tu hranu i ta hrana sadrži tu energiju. I tako kad konzumiramo hranu, ta energija ima učinak na nas. Tako da ne jedemo samo fizičku hranu već jedemo i tu suptilnu energiju. Većina ljudi na shvata važnost toga. Klasični primer toga je kad odemo u neki restoran i dobijemo hranu koja je vrlo ukusna jeziku, ali se nakon obroka emocionalno i energetski možemo osećati nečisto i nemirno. Ili, s druge strane, ako odete kući kod svoje majke i ona vam spremi jako lepo jelo, a vi dok jedete osećate ljubav u toj hrani. To su praktični i opipljivi primeri koje gotovo svi možemo primetiti.

Mi smo energetska bića. Hrana je energija. Naše su misli energija i mi plivamo u okeanu energije. Moramo biti svesni činjenice da sve što razmišljamo i sve što radimo ima vrlo značajan uticaj na sve oko nas. Na ljude, biljke, planetu Zemlju, itd. Naše misli i dela imaju uticaj na sve oko nas. Kao rezultat našeg odgoja u školi i od strane roditelja i okoline, programirani smo da razmišljamo kako smo mi gospodari ovog sveta i možemo raditi što god želimo. Pogrešno mislimo da su životinje namenjene da ih iskorišćavamo, biljke i povrće su isto namenjeni da ih iskorišćavamo i ne postoji shvatanje da je svuda oko nas prisutan život i svesnost. Ljudi trebaju ceniti sve vrste života u svojim različitim oblicima. Trebaju postati svesniji svog izbora hrane i imati više poštovanja prema drugim živim bićima.

Misli imaju uticaj na hranu. Ono što razmišljamo i energije koje imamo u sebi i oko sebe imaju uticaj na tu hranu i ona tu energiju zadržava te je naposletku mi unosimo u sebe.

Scroll to top