Problemi s hernijom diska počinju znatno ranije nego što se ona manifestuje kao neizdrživ bol.

Čak 550 mišića i 400 tetiva i ligamenata, kao i 35 pojedinačnih pršljenova - ovako izgleda kičma u brojkama, taj stub našeg tela koji, nažalost, sve više strada pod "teretom" modernog načina života.

Ako isključimo genetsku predispoziciju i povrede, premalo kretanja, tj. zanemarivanje fizičke aktivnosti, glavni je razlog što sve više ljudi danas pati od bolova u kičmi. Ali, kako tvrdi autor knjige Bolest kao govor duše, lekar i psihoterapeut Ridiger Dalke, problemi s diskovima (od njih zavisi pokretljivost), pomeranje pršljenova, problemi s držanjem, skolioza i druge bolesti kičme, uveliko su uslovljeni i stanjem psihe, pa tako stres, "teret" briga koji sebi stavljamo na leđa i brojna druga duhovna opterećenja ustvari su glavni krivci za probleme s kičmom.

 

Diskovi se prilagođavaju raznim opterećenjima

Pod nesvesnim duhovno-duševnim opterećenjima stradaju prvenstveno diskovi, ta mekana elastična jezgra koja se prilagođavaju pokretima kičme i deluju poput amortizera prilikom udaraca i istezanja.

"Diskovi se, dok je to moguće, prilagođavaju različitim opterećenjima, ali pre ili kasnije bude im svega dosta i njihova ovojnica od vezivnog tkiva pukne i dolazi do teške povrede - hernije diska. Najčešće mesto nastanka hernije proizlazi iz anatomskih predodređenosti. Na mestima gde sistem amortizera najslabije amortizuje, a teret je najteži, diskovi su najviše izloženi opterećenju. Više od 90% hernija pogađa donja tri diska", kaže dr Dalke, napominjući da hernija diska utelovljuje sklonost izmicanju pod pritiskom.

*FOTO: Profimedia

Operacijom se, tvrdi Dalke, to stanje može kratkoročno olakšati, ali se problem tako gura dublje u senku, odakle će se ponovo javiti kad se za to ukaže prilika.

"Problemi s hernijom diska počinju znatno ranije nego što se ona manifestuje kaoneizdrživ bol. Zdrava elastična želatinozna jezgra u unutrašnjosti diska obično, pod svim pritiscima i opterećenjima, prirodno uzmiču prema istegnutoj strani. Ako se izgubi elastičnost,više ne može tako lako da se pomera. Ako pritisak poraste, povećava se opasnost od pucanja spoljašnjeg vezivnog prstena, pri čemu jezgro izlazi kroz pukotinu i pritiska nerve izazivajući jak bol. Nastala bol širi se niz nervna vlakna prema periferiji. Kod tipičnog išijasa može da seže sve do stopala", objašnjava dr Ridiger Dalke.

On napominje i kako u pojedinim slučajevima može da dođe i do oduzetosti nogu, ali i mokraćne bešike ili creva.

 

"Kod akutnih slučajeva hernije, istisnuta jezgra sama od sebe se vraćaju na svoje mesto, a u mnogim slučajevima može da se vrati tako što se "okačimo rukama o neku prečku ili tretmanom kod kiropraktičara. Međutim, i nakon toga pri svakom ekstremnom pokretu možete da očekujete novu herniju diska", upozorava stručnjak navodeći kako se pravo rešenje ovog problema skriva u odstranjivanju tereta na duhovno-duševnom nivou.

Pitanja koja morate sebi da postavite

On navodi šest ključnih pitanja koje sebi treba da postave svi koji često pate od išijasa:

1. Kako stoje stvari s čestitosti u mom životu?

2. Pokazujem li stav, odnosno zauzimam li se za važna pitanja?
3. Jesam li fleksibilan i savitljiv, sposoban za istinsku poniznost?
4. Da li je moj ženski deo pod pritiskom ili čak ucenjen od strane mog muškog dela?
5. Nosim li nesvesno teret u koji svesno ne verujem?

6. Kakav teret podnosim da bih stekao priznanje?

*FOTO: Shutterstock

Dr Dalke veruje da je i pomeranje prvog vratnog pršljena, odnosno situacija kad atlas pokušava da napusti svoju tešku i odgovornu ulogu tako što se izmiče u stranu, ustvari reč o pokušaju izbegavanja nametnute odgovornosti.

"Jedino smisleno rešenje jeste ispraviti glavu. Naravno, najbolje je kad to možemo da učinimo u prenesenom značenju. Ali, prvi korak spolja mora da napravi kiropraktičar. Odlučnim pokretom, trzajem, namestiće pršljen na njegovo mesto, ali isključivo fizičko nameštanje dugoročno nije dovoljno, jer pršljen i dalje zadržava sklonost pomeranju, sve dok se situacija ne raščisti i u prenesenom značenju. Pouka pomerenog atlasa jeste u tome da treba iskočiti iz uobičajenog pravca kretanja, pa makar to bilo i iznenada, i glavu okrenuti u drugom smeru, katkad dopustiti da nam nešto zavrti glavu, ali ne kiropraktičar", kaže Dalke.

Ljudi s bolovima u vratu treba da se zapitaju protiv čega se buni njihov atlas, da li im je glava postala nepodnošljiv teret, šta bi moglo da zaokrene situaciju, a šta da je vrati na pravo mesto i u kojoj su meri zaista prilagodljivi.

 

Kod skolioze ili krivljenja kičme u stranu reč je o nesvesnom odstupanju od sredine u nekom značajnom području. Telesna iskrivljenost podudara se s duševnom.

"Tu je najviše reč o "hvatanju krivina" koje oboleli i ne primećuju, a zakrivljenje uvek ima dvostruki karakter: od nečega se odvraćamo, dok se nečemu drugom okrećemo. Zanimljivo je da ima znatno više skolioza koje se naginju na desnu stranu, a to je muška strana. Tako je jedan moj pacijent prilikom terapije shvatio da je njegova skolioza započela u pubertetu, kad nije uspeo da se suprostavi ocu, pa mu se fizički izmicao. Ljudi s takvim iskrivljenjem najčešće pokušavaju da se pomere i izbegnu otvorenu iskrenost.

Njihova kičma se krivi otkrivajući slične čovekove sklonosti i u prenesenom značenju, koje on sam sebi ne želi da prizna. Umesto direktne komunikacije, oni su skloni da vrte druge oko malog prsta i biraju prečace kako bi izbegli prepreke. Ali, pritom katkad zalutaju na zaobilaznom putu pa njih neko smota oko malog prsta", kaže ovaj doktor.

On dodaje da je u tim slučajevima korisno zapitati se od koje ste se strane okrenuli, a koja vam preostaje; šta je u vašem životu ostalo uskraćeno; koje prepreke zaobilazite, šta je s vašom iskrenošću i na kakve ste kompromise spremni.

Da li verujete u učenje doktora Ridigera Dalkea? Podelite sa nama u komentarima!

(Ridiger Dalke (68) je nemači lekar i psihoterapeut. Završio je medicinu u Minhenu, a nakon toga se posvetio usavršavanju prirodnih metoda lečenja i prošao proširenu obuku iz različitih psihoterapijskih pravaca. Zajedno sa suprugom Margit Dalke osnovao je isceliteljski centar u Šormahu kod Johaneskirhena u Donjoj Bavarskoj)

(BalkansPress / Izvor: Stil.kurir.rs)

Scroll to top